Kako se u kojoj državi danas proslavlja Božić, šta je sve na trpezi?

Stari Rimljani su prvi počeli da slave praznik Hristovog rođenja u 4. veku (336. godine). Do danas ostalo je nejasno zašto se slavi baš 25. decembra, a preovlađujuće mišljenje je da da je to zato što se u većinski paganskom Rimu tog datuma slavilo rođenje boga Sunca, pa je crkva želeći da potisne taj paganski praznik počela da slavi Hrista kao božansko Sunce sa visine.

 

 

Zbog različitih tradicija, Badnje veče se kod različitih naroda različito zove. Kod germanskih i anglikanskih jezika Božićno veče ili Sveto veče, a kod nas najrasprostranjeniji naziv je Badnje veče ili Badnjak, jer se to veče do ognjišta donosio veliki panj zvan badnjak. U davna vremena nije postojala jelka koja bi se okitila, već bi muški članovi porodice osekli mladi hrast u šumi, a ženski članovi ih kod kuće čekali, premazivale tamjanom i obmotavale u platno. Prema verovanju taj hrast je trebao da poput nekih merdevina pomogne malom Hristu da siđe na zemlju. Tokom te noći panj bi se bacao u vatru i grejao kuću do jutra.

 

Danas su stvari drugačije. Svetski trend kićenja jelke polako je poprimio skoro ceo svet. Kupuje se zimzeleno drvo, bor ili najčešće jelka, ukrašava se najrazličitijim ukrasima, kupuju se i pakuju pokloni za ukućane.

 

Božićno drvo potiče još iz paganske tradicije ukrašavanja i poštovanja zimzelenog drveća. U novije doba, smatra se da su tu tradiciju obnovili Nemci u 18. veku, a onda je tradicija počela da se širi dalje po svetu. Božićna jelka se ukrašava svećama, ukrasima, kuglicama i slatkišima, a na vrh se postavlja zvezda repatica ili anđeo. Na početku se drvo ukrašavalo prirodnim ukrasima, najčešće voćem ili ručno pravljenim ukrasima, a u jednom periodu i srebrnim nitima i drugim ukrasima koji su bili merilo prestiža. Iz ekoloških razloga, danas su česti apeli za veštačkim jelkama, koje često možete kupiti u potpunosti okićene.

 

Osim jelke, drugi tradicionalni ukrasi za Katolički Božić su božićne zvezde, imele i božikovine. Takođe je čest običaj poljupca ispod imele. Od njih se prave venčići koji se takođe ukrašavaju.

U mnogim zemljama se ukrašavaju i dvorišta različitim svetlećim figurama, a često i natpisima sa dobrim željama, a najčešće na trgovima i javnim mestima. Posebni značaj ima ukrašavanje poklona na najmaštovitije načine u ukrasne papire sa raznobojnim trakama i mašnama. Ti pokloni se ostavljaju ispod jelke sa imenom onoga kome je namenjen. Često se ispod stavljaju i jaslice i božićna pšenica posađena na praznik Svete Lucije.

 

Prve jaslice napravio je Sveti Franja Asiški 1223. godine. Uglavnom uključuju štalu, često sa anđelom na krovu, a od figura postavljeni su Marija, Josip i mali Isus, a ponekad i domaće životinje. Isus je najčešće položen u jasle.

 

 

Velika Britanija – Na ostrvu Deda Mraz 25. decembra donosi poklone za decu, a za to vreme odrasli britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski način, božićnom pudingu i torticama od testa punjenog suvim voćem. Britanci tokom praznika posećuju i takozvane „Pantomime“, neobična izvođenja bajki ili istorijskih događaja. Scenografija se uglavnom nalazi na ulicama sa različitim svetlećim ukrasima. Na poznatom trgu Trafalgar nalazi se velika jelka i imela. Vencima imele ukrašena su vrata kuća, a svako ko se zatekne ispod venca može biti poljubljen ili nekoga poljubiti.

 

Francuska – U Francuskoj su običaji nešto drugačiji i malo romantičniji. U njihovoj izvodbi jaslica sveci koji stoje oko malog Hrista su zapravo bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi su obučeni u odore iz 19. veka i svi su veseli. Oni donose pozdrave porodici, a vrhunac Badnje večeri je Le Revellion, odnosno Božićni obrok. La Buche de Noel, čokoladni biskvit u obliku badnjaka smeštena je ispod jelke kao simbol panja koji je spaljivan kako bi bili rasterani duhovi. Takođe treba pomenuti da je prva jelka nastala u pokrajini Alzas u 17. veku, a 1840. godine vojvotkinja od Orleana je prenosi u Pariz. Još jedan običaj je da na panj deca ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć jer će ih tu ujutru dočekati pokloni.

 

Italija – Kada vam Italijani požele srećne praznike, reći će Buon Natale (dobar rođendan). Ovde u samom središtu svečanosti nije jelka već jaslice. Svako se trudi da napravi što lepse jasle, posebno lepše od komšijskih. Takođe je običaj da 24 sata pre Badnje večeri treba strogo postiti. Nakon zalaska sunca, pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava se početak praznika. U 21 sat u crkvama započinje sveta misa, a nakon nje pristupa se večeri u krugu porodice. U nekim mestima se pokloni izvlače iz „urne sudbine“ i dele na Sveta tri kralja i deli ih veštica Befana koja u kuću ulazi kroz kamin.

 

 

Japan – Božić se sve više slavi i u Japanu. Iako su prevladavajuće religije budizam i šintoizam, Božić je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se slavlju pridružuju svi. Glavni je ipak – Badnjak. Deca dobijaju bezbroj poklona, kite se jelke i fasada kuće.

 

Ako ste devojka koja nema momka u Japanu, već od oktobra ćete bacati oko na potencijalne pratitelje, jer nema goreg nego Badnje veče provesti u samoći, a još gore u ženskom društvu. Romantika, sjaj, glamur, dejt pod rukom – to je ono što se traži na taj dan. Sve se ovo odvija 24. i 25. decembra, i radi se o zemljama koje se ravnaju prema gregorijanskom kalendaru. Postoje, međutim, i oni koje svoje praznike vežu uz stariji, julijanski kalendar, a to su listom pravoslavni hrišćani, pa se ciela ova priča kod njih odvija oko 6. i 7. januara.

 

Rusija – Ovaj praznik u Rusiji je dan kada prestaje razdoblje strogog posta, ali je u pitanju normalni radni dan. 31. decembar je najvažniji dan za decu. Ulice sijaju različitim svetiljkama, na trgovima se podižu velike okićene jelke, sastaju se prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, kite jelku i uživaju u prirodi i snegu.Kod njih darove toga dana donosi Sneguroška, odnosno Snežna žena, a Božić Batu zovu Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina). Toga dana deca jedu crni hleb koji se nalazi u obešenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pesme. Ipak, pravi se Božić po julijanskom kalendaru odvija 7. januara, a najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice.

 

 

Kako postoje različiti običaji u različitim državama, tako se razlikuje i trpeza koja se služi za Božić, kako u načinu ishrane tako i u običajima proslave praznika.

 

Engleska – Kod Engleza se na meniju obavezno mora naći Božićni puding, bogat, gust i veoma sladak. Tradicionalno se priprema pet nedelja pre Božiča, a neki vrsni kuvari ga spremaju i šest meseci, pa čak i godinu dana pre praznika da bi sazreo i dobio na punoći ukusa. Na taj dan pudding se preliva prethodno zapaljenim alkoholom.

 

SAD – Kao i u mnogi državama i ovde se Deda Mraz tradicionalno spušta kroz odžak donoseći pregršt poklona za decu koja su bila dobra tokom cele godine. U Beloj kući se toga dana jede takozvani Predsednički kolač spreman po receptu starom vekovima. Ovu tradiciju pokrenuo je Abraham Linkoln i ona postoji samo u SAD. Kolač sadrži jaja, puter, suvo ili kandirano voće i ono što je zanimljivi, latice ruža. U nekim zapadnim državama domaćice pripremaju takođe tradicionalni Egg Nog, gusto jako piće na bazi jaja, ruma, vanile i muskatnog oraha. Ovaj napitak se služi u znak dobrodošlice gostima koji dolaze u kuću i služi se u malim staklenim šoljicama.

 

Portugal – Ovde postoji čak 365 različitih recepata za pripremanje bakalara, po jedan za svaki dan u godini. Veče pred Božić, prema tradiciji na trpezi se nalazi bakalar sa krompirom i zelenim povrćem. Priprema se i Massa de filhos, slatkiš od testa koji se jede posle bakalara. Na Božić se na trpezu iznosi meso, najčešće kuvano ili pečeno u rerni i to kozje ili ćureće. Obrok se završava sutlijašom sa aromom vanile.

 

Finska – U ovoj skandinavskoj zemlji riba je glavna kada govorimo o hrani. Sirov losos, harenga u sosu su najtipičnije. Ovome treba dodati sir i kobasice kao tradicionalnu finsku hranu.

Italija – Na apeninima je najpoznatiji desert Panettone, mekani sočni kolač posut komadima voća. On se prvo za Božić jeo u Milanu, a tek nekoliko godina kasnije se ovaj običaj preneo na celu Italiju.