Ko su bili evropski šefovi vlada sa najkraćim mandatima

Liz Tras je, nakon jučerašnjeg podnošenja ostavke, postala britanski premijer sa najkraćim mandatom u istoriji – bila je šef britanske vlade 45 dana. Međutim, druge zemlje pamte i kraće mandate. Najkraći mandat meri se satima, a mnogi su na mestu šefa vlade u svojoj zemlji bili tek nešto duže od tri meseca.

Jučerašnja ostavka Liz Tras učinila ju je premijerom sa najkraćim mandatom u istoriji Velike Britanije, ali i uvrstila u vrh liste šefova vlada sa najkraćim mandatima na svetu. 
Premijeri su se u nekim zemljama zadržavali na čelu vlade nekoliko meseci, ali zabeleženi su slučajevi kada su izabrani šefovi vlada smenjivani i nakon samo nekoliko sati.

• Magdalena Anderson (Švedska) – sedam sati

Najkraći mandat u Evropi imala je prva žena koja je bila na čelu švedske vlade Magdalena Anderson, koja je sedam sati nakon izbora u novembru 2021, zbog švedske političke tradicije, morala da podnese ostavku.
Naime, pošto je ubrzo nakon izbora izgubila podršku koalicionih partnera za izglasavanje budžeta, podnela je ostavku u skladu sa švedskom političkom praksom. Nekoliko dana kasnije je ponovo izabrana za premijerku uz podršku samo Socijaldemokratske stranke koju je predvodila.

• Josip Manolić (Hrvatska) – 22 dana

Prvi premijer nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske bio je Josip Manolić, koji je nastavio da obavlja funkciju premijera koju je preuzeo dok je Hrvatska bila u sastavu SFR Jugoslavije.
Međutim, samo 22 dana nakon proglašenja nezavisnosti, odlučeno je da Manolića na mestu premijera zameni Franjo Gregurić.

• Amintore Fanfani (Italija) – 22 dana

Uprkos tome što je se na funkciji premijera Italije nalazio šest puta, prvi mandat Amintorea Fanfanija 1954. godine bio je najkraći i trajao je svega 22 dana.
Za predsednika italijanske vlade biran je i 1958, 1960, 1962, 1982 i 1987. godine. Poslednji mandat trajao mu je 102 dana.

• Aneli Jetenmeki (Finska) – 69 dana

Prva žena na čelu vlade Finske bila je Aneli Jetenmeki, ali se na toj funkciji, uprkos pobedi stranke koju je predvodila, našla nešto duže od dva meseca.
Jetenmekijeva je bila u središtu skandala pošto se postavilo pitanje kako je došla do poverljivih dokumenata ministarstva spoljnih poslova o ratu u Iraku i koristila te informacije tokom predizborne kampanje, zbog čega je morala da podnese ostavku.

• Mihaj Razvan Ungureanu (Rumunija) – 89 dana

Rumunski predsednik Trajan Basesku je u februaru 2012. godine za premijera imenovao bivšeg šefa spoljne obaveštajne službe Mihaja Razvana Ungureanua.
Zbog formiranja nove parlamentarne većine, Ungureanu je smenjen već u maju iste godine, ali je ostao poslanik u rumunskom parlamentu i u narednim sazivima.

• Fatos Nano (Albanija) – 103 dana

Zadatak da organizuje prve postkomunističke izbore u Albaniji dobio je Fatos Nano, koji je imenovan za premijera prelazne vlade.
Njegova stranka je pobedila na izborima i on je zadržao funkciju premijera, ali je nakon generalnog štrajka sindikata u junu 1991. godine bio primoran da podnese ostavku nakon nešto više od tri meseca na funkciji.

Liz Tras je, nakon jučerašnjeg podnošenja ostavke, postala britanski premijer sa najkraćim mandatom u istoriji – bila je šef britanske vlade 45 dana. Međutim, druge zemlje pamte i kraće mandate.