Koliko brzo gas iz južnih transportnih pravaca može da nadomesti onaj iz Rusije
Podeli vest:
Raste zebnja da Rusi, ni posle remonta Severnog toka, neće odvrnuti ventile, a to bi ugrozilo snabdevanje gasom i zapadne i centralne Evrope. I dok Brisel poziva na solidarnost u slučaju nestašica, sve više članica uzda se da će ruski gas moći da zamene količinama koje će stizati iz južnih i jugoistočnih gasnih pravaca. Stručnjaci upozoravaju – to ne može tako brzo.
Grčka i Bugarska povezale su se gasnim interkonektorom i od prošle sedmice počelo je njegovo punjenje. Pored dopreme tečnog gasa biće povezan i sa gasovodom kojim stiže gas iz Azerbejdžana.
I Srbija računa na njega, jer gradi gasovod do Bugaske. Mađarska i Rumunija dogovorile su se o povećanju kapaciteta svog gasnog interkonektora.
„Trenutno više od polovine mađarskog gasa dolazi sa juga. Južne transportne pravce treba ojačati, jer očekujemo da će se pojaviti novi resursi. Zapravo, samo ovde možemo realno očekivati nove resurse i gas sa juga može da stigne na čitav evropski kontinent“, rekao je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.
Stručnjaci ipak upozoravaju da se na gas iz novih izvora ne može uskoro računati. Viškova gasa je malo, posebno iz Azerbejdžana jer su isporuke vezane dugoročnim ugovorima. Južnim koridorom – koji čine gasovodi TANAP i TAP količine i transporni kapaciteti su ogrničeni. I američki tečni gas sporo stiže, a u Evropi nema dovoljno ni LNG terminala za njegov prihvat.
„Svi izvori gasa, koji su se mogli pronaći su pronađeni. To je zaista tržište sa malo aktivnosti. Nije tako lako jer sve zavisi od gasne infrastrukture, terminala za tečni gas i količina koje mogu da se proizvedu. Sve su to spori procesi i potrebno je vreme i to jednostavno ne može da se izgradi tako brzo“, kaže Fabian Huneke, stručnjak za energetiku.
I dok se čeka završetak remonta gasovoda Severni tok – glavnog dotoka ruskog gasa u centralnu i zapadnu Evropu – zemlje prave planove racionalne potrošnje energije. Nemački ministar je to simbolično i opisao na primeru svog ministarstva.
„U Ministrstvu smo dobrovoljno prilagodili propise o grejanju i hlađenju javnih zgrada. Javne zgrade moraju se rashlađivati kada tempertura pređe 26 stepeni, a zimi moraju da se zagrevaju na najmanje 20 stepeni. U Ministarstvu se sada ne znojimo samo metaforički, već stvarno malo više“, kaže Robert Habek, ministar ekonomije i energetike Nemačke.
Planove snabdevanja teško je napraviti. To potvđuje činjenica da i članice Evropske unije koje pozivaju na međusobnu ispomoć u slučaju nestašica energenata, istovremeno zabranjuju izvoz – za sada uglavnom nafte i derivata.
Raste zebnja da Rusi, ni posle remonta Severnog toka, neće odvrnuti ventile, a to bi ugrozilo snabdevanje gasom i zapadne i centralne Evrope. I dok Brisel poziva na solidarnost u slučaju nestašica, sve više članica uzda se da će ruski gas moći da zamene količinama koje će stizati iz južnih i jugoistočnih gasnih pravaca. Stručnjaci upozoravaju – to ne može tako brzo.
Podeli vest:
