Lanac ruske komande u slucaju nuklearnog napada: Putin drzi kljuc

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je za vikend da bi nuklearne snage njegove zemlje trebalo da budu u stanju pripravnosti, zbog čega se, kako navodi britanski Rojters, povećala zabrinutost da bi ruski napad na Ukrajinu mogao da dovede do nuklearne eskalacije.

Britanska novinska agencija objasnila je kako izgleda lanac komande u slučaju nuklearnog napada.

U dokumentu iz 2020. godine „Osnovni principi državne politike Ruske Federacije o nuklearnom odvraćanju“ navodi se da ruski predsednik odlučuje o korišćenju nuklearnog oružja.

Mala tašna, naziva Čeget, uvek je blizu predsednika, čime je povezan sa komandom nuklearnih snaga.

Čeget nema dugme za nuklearno lansiranje, ali prenosi predsednikova naređenja centralnoj vojnoj komandi – generalštabu.

Ruski generali imaju pristup lansirnim kodovima i imaju dva metoda lansiranja nuklearnih bojevih glava.

Mogu da pošalju kodove pojedinačno komandirima, koji bi izvršili naređenje.

Postoji i rezervni sistem, „Perimeter“, koji dozvoljava generalštabu da direktno pokrene nuklearne projektile i tako zaobiđe sve procedure.

U dokumentu iz 2020. godine se predstavljaju četiri scenarija po kojima bi moglo da se opravda korišćenje ruskog nuklearnog oružja.

Jedan scenario je ukoliko se upotrebi oružje za masovno uništenje protiv Rusije ili njenih saveznika.

Drugi scenario je da se utvrdi da balističke rakete lete ka Rusiji ili njenim saveznicima.

Treći scenario je napad na ključnu vladinu ili vojnu ustanovu, koji bi potkopao akcije odgovora nuklearnih snaga zemlje.

Na kraju, napad nuklearnim oružjem je moguć u slučaju korišćenja konvencionalnog oružja protiv Rusije „kada je samo postojanje države u opasnosti“.

Prema Udruženju američkih naučnika, Rusija ima 5.977 nuklearnih bojevih glava, najviše na svetu.

Od tog broja, 1.588 je raspoređeno i spremno za upotrebu, a mogu se ispaliti sa zemlje, iz podmornice i aviona.

Do danas, jedino korišćenje nuklearnog oružja tokom rata dogodilo se kada su atomske bombe SAD bačene na Hirošimu i Nagasaki tokom Drugog svetskog rata, 1945. godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je za vikend da bi nuklearne snage njegove zemlje trebalo da budu u stanju pripravnosti, zbog čega se, kako navodi britanski Rojters, povećala zabrinutost da bi ruski napad na Ukrajinu mogao da dovede do nuklearne eskalacije