Na rad u Nemačku – lakše ili teže nego do sada?

„Nemci traže radnike iz Srbije“, „Još bolji pristup tržištu rada“,  „Stručnjaci vilkomen“-ovo su samo neki od naslova koji su plavili medije, tokom prošle godine kada je Nemačka usvojila zakon o useljavanju radne snage.

Njegova primena očekuje se u martu, a kako su za RTS rekli u nemačkoj ambasadi u Beogradu, novi zakon predviđa ubrzan postupak nostrifikacije diploma o završenom stručnom obrazovanju, kao i brže izdavanje viza. Novina je i da će onaj ko želi da „na licu mesta“ u Nemačkoj traži posao moći da boravi šest meseci, pod uslovom da poznaje jezik.

„Nemačka će ovim svakako biti na dobitku, jer dobija kvalifikovan, visokostručni kadar, koji će pritom biti i mlad, jer postoji ograničenje da  osobe koje su starije od 45 godina moraju da ispunjavaju posebne uslove“, kaže Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Oni radnu dozvolu mogu da dobiju jedino ukoliko im ugovor garantuje bruto zaradu veću od 3.700 evra, kako u starosti, zbog premalih penzija, ne bi  pali na teret države. Ipak, ono što najviše raduje nemačke poslodavce  jeste ukidanje klauzule o davanju prednosti radnicima Evropske unije.

To znači da će ubuduće moći da zaposle radnika izvan EU, bez potrebe da  dokazuju da za to mesto nisu uspeli da pronađu onog koji živi u uniji. Toj olakšici raduju se i oni koji su među najtraženijim u Nemačkoj – medicinsko osoblje.

„To će i psihološki da pomogne našim kolegama u inostranstvu, jer zaista tretirati se kao osoba iz trećih zemalja je nekako i ponižavajuće. Ako nismo članovi EU, mi se spremamo za tu EU i od mnogi iz EU odgovorno tvrdim da smo obrazovaniji, edukovaniji, vredniji, sposobniji, odgovorniji i stručniji“, ističe Radmila Ugrica, direktorka Komore medicinskih sestara  i zdravstvenih tehničara Srbije.

Traženi medicinari, mašinci, građevinci…

Da se Nemci najviše interesuju za medicinare i vozače, potvrđuje nam i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, koja od 2013. godine posreduje u zapošljavanju domaćih radnika u Nemačkoj. Ističe da su kriterijumi do sada  bili veoma strogi, ali bez obzira na pojedine olakšice, ne veruje da će se  menjati.

„Sama najava ovakvog propisa ne garantuje svakome da dobije njihove uslove za ulazak, boravak, da dobije  radnu vizu. Tako da ja se ne plašim masovnosti, zemlje u regionu su suočene sa istim pojavama, tako da ne mislim da treba da strahujemo da će srpsko tržište biti jedina baza za  kojom će nemački poslodavci da iskazuju potrebu“, smatra Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ipak, pretpostavlja se da će još dugo u Nemačku biti dobrodošli radnici iz oblasti zdravstva, posebno za negu starih ljudi, građevinci, mašinci, elektrotehničari i naravno IT stručnjaci.

„Oni čak dozvoljavaju i onima bez formalnog obrazovanja, licima koja su u oblasti informacionih tehnologija stekli iskustvo u trajanju od pet godina da dođu, tako da kroz neke takve postupke i ustupke vi možete da vidite da je njima potreban visokokvalifikovan mlad kadar koji može da  utiče na razvoj njihove ekonomije“, ističu u Uniji poslodavaca Srbije.

Sa Balkana se 2018. godine odselilo više od 220.000 ljudi 

Što se direktno reflektuje na srpsko tržište. Iako je nezaposlenost u Srbiji smanjena na 9,5 posto, činjenica je da građani i dalje napuštaju zemlju.

Država ne može da spreči nikoga da ode, ali može da smisli način kako da  zadrži stanovnike. Upravo na tome radi Koordinaciono telo za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija, čiji je NALED član.

„Suština je da generalno unapredimo ambijent, da imamo bolje tržište rada, veće šanse za zapošljavanje, da imamo bolji sistem obrazovanja, da imamo bolje usluge. Ono što su neki konkretni koraci na mikronivou to su olakšice za pokretanje biznisa, da nemate suviše koraka, da ne prolazite kroz neku proceduru da biste uspešno poslovali i zaradili“, ističe Ivan Radak iz NALED-a.

A upravo su zbog zarade mnogi krenuli put Nemačke. I taj trend će se očigledno nastaviti. Samo prošle godine sa Balkana u zemlje Evropske unije odselilo se 228.000 ljudi, od čega 51.000 čine građani Srbije. Najviše njih, 16.000 otišlo je upravo u zemlju najjače evropske ekonomije – Nemačku.