Naučnici otkrili zašto nastaju ugrušci nakon Astrazenekine vakcine

Oni su ovaj problem rešili nakon što jsu otkrili da su za ovu pojavu odgovorni adenovirusni vektori u vakcinama Astrazeneka i „Džonson i Džonson“ koji se koriste za unošenje proteina virusa korona u telo.

 

Naučnici smatraju da bi određenim izmenama na ovim vakcinama negativna reakcija mogla sasvim da izostane, navodi „Financial times“.

 

Profesor Rolf Maršalek, rukovodilac tima koji je objavio rezultate istraživanja, objašnjava da je problem u adenovirusnim vektorima koji obe vakcine koriste za unošenje virusa korona u telo. Prema tom tumačenju, vakcine šalju spajk (spike) protein u jezgro ćelije, a ne u citoplazmu, u kojoj virus inače proizvodi proteine.

 

Kada uđu u ćelijsko jezgro, pojedini delovi spajk proteina se spajaju ili razdvajaju, te stvaraju mutirane verzije koje se ne mogu vezati za ćelijsku membranu tamo gde bi trebalo.

 

Ćelije zatim izlučuju mutirane proteine, što podstiče krvne ugruške kod otprilike jedne od 100.000 vakcinisanih osoba.

 

S druge strane, vakcine na bazi informacione RNK poput Fajzerove i Modernine isporučuju genski materijal spajk proteina u citoplazmu.

 

Ipak, zgrušavanje krvi nakon vakcinisanja Astrazenekom i „Džonson i Džonson“ vrlo je retko.

 

U Velikoj Britaniji zabeleženo je 309 slučajeva među 33 miliona ljudi vakcinisanih tim vakcinama, kao i 56 smrtnih slučajeva.

 

U Evropi su krvni ugrušci nastali kod najmanje 142 osobe od 16 miliona ljudi vakcinisanih tim preparatima.

 

Naučnici savetuju da se pri razvoju vakcine izmeni redosled spajk proteina kako bi se sprečilo razdvajanje.

 

Iz kompanije „Džonson i Džonson“ već su stupili u kontakt s istraživačima kako bi zajednički prilagodili ovu vakcinu.