Nepogode, požari, temperaturni rekordi: Otrežnjujući „šamar“ klimatskih promena

Dugoročne prognoze izdate krajem proleća nisu ukazivale na ekstremne vrućine. Ipak leto nam je ukazalo da klimatske promene ipak uzimaju maha.

Posledice julske vrućine primećene su širom sveta. Hiljade turista je bilo ugroženo od požara na grčkom ostrvu Rodos, a mnogo više njih je pretrpelo talase vrućine širom jugozapada SAD. Temperature u severozapadnom kineskom gradu porasle su na čak 52,2 stepena, oborivši nacionalni rekord.

Što se tiče Evrope, jul 2023. godine će biti upamćen po nekoliko oborenih rekorda, po požarima, kao i po skoro nevidjenim olujama i nepogodam koje su pogodile Balkan i Italiju.

Rekord za najvišu izmernu temperaturu planete zemlje

Prema merenjima američke Nacionalne okeanske i atmosferske administracije najpre je u ponedeljak, 3. jula oboren dotadašnji rekord kada je izmerena temperatura od 17.1°C, samo dan kasnije, u utorak, 4. jula bilo je 17.18°C, da bi potom u četvrtak, 6. jula bilo izmereno 17.23°C.

Takve temperature nikada ranije nisu bile zabeležene, kažu američki istraživači.

Raniji rekord iznosio 16,92 stepena Celzijusa i izmeren je 24. jula prošle godine.

Inače, svetska prosečna temperatura varira od 12 do 17 stepeni svakog dana tokom cele godine, a početkom jula u periodu od 1979. do 2000. u proseku je iznosila 16.2°C. Ovde se jasno uočava da je planeta toplija, uprao zbog posledica globalnog zagrevanja.

Rekodrno toplo Sredozmeno more

Jul ove godine je doneo uslove toplije od proseka većem delu Mediterana. Temperatura je ponegde prelazila 40°C, na severu Afrike, temperatura je išla i do 50°C. Pored vazduha, greje se i more, koje inače ima veliki toplotni kapacitet i osobinu da čuva toplotu.

Površinski sloj Sredozemnog mora se ugrejao do rekordno visokih vrednosti od kada se vrše merenja (oko 40 godina). Naime 24. jula 2023. godine srednja temperatura površine Sredozemnog mora bila je 28.40°C, dok je prethodni rekord 2003. godine i iznosio je bio 28.25°C.

Sredozemno more je u proseku najtoplije u drugoj polovini avgusta. Prethodni rekord iz 2003. godine je zabeležen tokom avgusta, a ovogodišnji rekord je zabeležen tokom treće dekade jula.

Ovo nam ukazuje na činjenicu da će do kraja leta, Sredozmeno more možda biti još toplije.

Požari

Veoma toplo i suvo vreme već nedeljama pogađa područje Mediterana. Prethodnih dana požari su besneli na jugu Italije, u delovima Grčke, lokalno i na obali Jadrana u Hrvatskoj.

Izgorele su veće površine rastinja i zemljišta, a ponegde je vatra stigla do naseljenih mesta, ugrožavajući meštane i turiste.

Nepogode

Podsetimo da su obilne kiše i nestabilne vremenske prilike pogodile Balkan još u maju i juna ove godine. Ipak, nekoliko jačih oluja koja su pogodila naš region tokom jula, nanela su mnogo veću materijlanu štetu, nažalost bilo je i stradalih.

Najmanje osam života – četiri u Hrvatskoj, tri u Srbiji i jedan u Bosni i Hercegovini.

Snažna oluja i orkanski udari vetra, koji čupaju drveće i raznose sve po ulicima, pogodili su Balkan najpre 19. jula.

U Hrvatskoj je vetar je nosio krovove, delove fasade i obarao građevinske kranove. Nevreme je ubrzo stiglo i u Srbiju, gde je superćelijska oluja napravila veliku materijalnu štetu, a više desetina ljudi je povređeno.

Najveća šteta je napravljena poljoprivrednim kulturama, poput kukuruza i voća, u Vojvodini.

Požari, oluje, nepogode, vrućine i temperaturni rekordi – sve ovo su ekstremni događaji, koji su zapravo i glavna karakteristika klimatskih promena. U budućnosti biće sve češćih nepogoda i obaranja rekorda.

Dugoročne prognoze izdate krajem proleća nisu ukazivale na ekstremne vrućine. Ipak leto nam je ukazalo da klimatske promene ipak uzimaju maha.