Nove tehnologije mogu da ugroze radna mesta, ključ u inovacijama i dodatnoj obuci

Brz tehnološki razvoj poslednjih godina dovodi do straha od automatizacije nekih poslova i mogućeg gubitka radnih mesta, ali stručnjaci veruju da ključ za prevazilaženje ovog problema leži u inovacijama i dodatnoj obući radnika.

Prema izveštaju koju je Svetski ekonomski forum objavio 2020. godine, između 2020. i 2025. u svetu će biti ukinuto 85 miliona zastarelih radnih mesta, ali istovremeno će se otvoriti 97 miliona novih poslova, prenosi El Pais.Podaci iz istog izveštaja sugerišu da tehnološki razvoj najviše ugrožava službenike za evidenciju podataka, administrativne radnike, računovođe i radnike na montažnoj traci, a ugroženi su i zaposleni u korisničkoj podršci i finansijski analitičari.

U budućnosti će najviše biti traženi analitičari podataka i naučnici, stručnjaci za veštačku inteligenciju, specijalisti za digitalni marketing i strategiju, kao i stručnjaci za velike podatke (Big Data), dodaje se u izveštaju.

Tehnološki skokovi sugerišu da će zadaci koje danas izvršavaju neki radnici nestati u budućnosti, ali to neće ugroziti njihova radna mesta, već sadašnje funkcije, dodaje list.

Radnici čije funkcije postaju zastarele moraće da idu na dodatno usavršavanje.

Ekonomista u Odeljenju za istraživanje Međunarodne organizacije rada (MOR) i koautor izveštaja „Društveni izgledi i izgledi za zapošljavanje u svetu: trendovi 2023“ Migel Sančez je optimista, jer su, prema njegovim rečima, novi poslovi kroz istoriju uvek nadoknađivali nestanak starih.

„U Nemačkoj, Singapuru i Južnoj Koreji, zemljama u kojima se u velikom broju koriste roboti, zaposlenost je i dalje visoka“, konstatuje rukovodilac sektora za socijalno osiguranje i rad Svetske banke Federiko Saliola

.On tvrdi da automatizacija uvek ide ruku pod ruku sa inovacijama, a da inovacije otvaraju nova radna mesta.

Tehnologija je nepredvidiva, ali ono što je sigurno je da će radnici u budućnosti morati da budu prilagodljiviji. Moramo prihvatiti ideju doživotnog učenja“, zaključio je Saliola.