Ljudi širom sveta obeležavaju danas Dan planete Zemlje, koji se obeležava od 1970. godine.
Mada su napori za konzervaciju, ekologiju i reciklažu ostvarili napredak, ljudi i dalje proizvode mnogo đubreta što utiče na životinje, ljude i doprinosi globalnom zagrevanju.
Prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu okolinu (UNEP), svake godine generiše se 11,2 tone čvrstog otpada, a razgradnja organskih delova tog otpada doprinosi sa pet odsto globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Đubre se nalazi na dubinama isto toliko koliko je i rasprostranjeno po planeti. Biolozi su rekli za AP ranije ove godine da se plastični otpad nalazi u najvećim okeanskim dubinama.
Pandemija korona virusa je pogoršala probleme sveta sa plastikom, pokazuju istraživanja.
„Đubre se možda nalazi na dosadnom, smrdljivom spektru ekoloških izazova. Ali na kraju ništa drugo se ne rešava kada smo suočeni sa ogromnim brdom otpada“, rekao je Kris Fild, direktor Instituta Stanford Vuds za ekologiju.
„Zatrpavamo planetu u otpadu i to je neodrživo. Plastično zagađenje je posebno gadno. Postaje sverpisutno od ekvatora do polova i najdaljih delova okeana. A veliki deo toga je jednostavno nepotreban“, rekao je dekan Univerziteta Mičigen za životnu sredinu Džonatan Overpek.
Ljudi širom sveta obeležavaju danas Dan planete Zemlje, koji se obeležava od 1970. godine.