Od Crne smrti do španskog gripa, kako su pandemije oblikovale ljudsku istoriju
Podeli vest:
Hernan Cortes pobegao je 1520. pred žestokim napadom iz astečke prestolnice Tenočtitlana i u begu do obale izgubio veći deo svojih vojnika.
No, španski konkvistador nije znao da je za sobom ostavio daleko razornije oružje od pušaka i mačeva – velike boginje.
Kad se vratio da ponovo pokuša da osvoji grad, Tenočtitlan se slamao u epidemiji koja će uništiti astečki narod, strukture njegove vlasti i dovesti do brutalnog poraza Astečkog Carstva. Bio je to početak viševekovnog propadanja domorodačkih društava od Ognjene zemlje do Beringovog prolaza.
Od bolesti do napretka
Od Justinijanove kuge u 6. veku i Crne smrti u 14. veku do dečje paralize i AIDS-a, pandemije su silom menjale civilizacije otkako su ljudi počeli da žive u gradovima prije više hiljada godina.
Premda su odnele puno ljudskih života, podstakle su i velike promene na području medicine, tehnologije, vlasti, obrazovanja, religije, umetnosti, društvene hijerarhije i sanitarnih uslova.
Pre epidemija kolere u 19. veku u gradovima su se, na primer, mešale otpadne vode i vode za piće.
Niko ne može znati kako će pandemija covida-19, respiratorne bolesti koju uzrokuje novi koronavirus, promeniti svijet. Nepredvidive posledice dovešće do još više nepredvidivih posledica. Ali neke naznake se već vide.
Nacije se zatvaraju. Vladari teže većim autoritarnim ovlašćenjima. Ubrzava se urušavanje američkog liderstva. Privredu očekuje recesija. Ljudi žive u strahu i nepoverenju, mnogi ostaju bez posla i mogli bi iskusiti siromaštvo kakvo nisu nikada.
Istovremeno, naučnici, tehnokrate i neke kompanije grozničavo rade ne bi li zaustavili ovu pandemiju i bolje nas pripremili za novu. Nema sumnje da će od ove epske krize nastati nova tehnologija.
Jedna pandemija je jedna pandemija
Pandemije su poznate po tome da uzrokuju haos, ali i po sposobnosti čoveka da se prilagodi promenjenim okolnostima. Među onima koji proučavaju pandemije postoji izreka: „Ako ste videli jednu pandemiju, videli ste jednu pandemiju”. Nema sličnih.
Pandemije i epidemije dovele su do velikog napretka na području javnog zdravlja što je omogućilo gradovima i civilizacijama da rastu i napreduju. To su na primer teorija da neke bolesti uzrokuju mikroorganizmi, zatim sistemi gradske kanalizacije i vodosnabdevanja, vakcinacija, penicilin, bolja higijena, odeljenja za izolaciju obolelih i naučna metoda koja je u modernu medicinu uvela racionalnost.
Nacije i društva rasli su i padali na talasima pandemija
Pandemija kuge u 14. veku, koja je života stajala pola stanovništva Evrope, nanela je smrtne udarce feudalnom poretku. Talasi kuge koji su sledili još vekovima uzdrmali su veru u Rimokatoličku crkvu i, kako sugerišu neki istoričari, omogućili renesansu i reformaciju.
Ali i promjene koje su izazvale manje epidemije, čak i jedva zabeležene u istoriji, takođe su imale velike posledice.
Žuta groznica Amerikancima donela pola države
Setite se samo kako su Sjedinjene Države stekle veliki srednji deo teritorija, što im je omogućilo širenje na zapad prema Kaliforniji i prerastanje u najbogatiju zemlju na svetu.
Godine 1802, Napoleon je poslao najveću svetsku vojsku na Karibe kako bi ugušio pobunu robova i obnovio francusku vladavinu u najprofitabilnoj francuskoj koloniji, Santo Domingu.
Ali epidemija žute groznice usmrtila je gotovo 50.000 vojnika i prisilila vojsku na povlačenje. Ostavši bez bogate kolonije kojom bi finansirao svoje velike planove na američkom kontinentu, Napoleon se usredsredio na Evropu kako bi se obračunao s Engleskom.
Santo Domingo je postao Haiti, prva slobodna crnačka republika na svetu, a predsjednik Tomas Džeferson jeftino je kupio francusku teritoriju koja se protezala od Nju Orleansa sve do Kanade.
Zaboravljena pandemija
No još veća biološka katastrofa, pandemija španskog gripa 1918., koja je odnela između 20 i 50 miliona ljudskih života na kraju Prvog svetskog rata, bila je gotovo beznačajna u smislu većih društvenih promena.
Neki istoričari nazvali su je „zaboravljenom pandemijom“, a čak su je i veliki američki pisci koji su živjeli u to vreme, kao što su Hemingvej, Fokner i Ficdžerald, ili ignorisali ili jedva spomenuli u svojim delima.
„Ništa drugo, nikakva infekcija, rat ili glad, nisu nikad pre ubili toliko puno ljudi u tako malo vremena. A ipak nikada nije izazvala strahopoštovanje, ni 1918. ni posle”, istaknuto je u knjizi „Zaboravljena američka pandemija“.
Kako će ovaj novi virus, SARS-CoV-2, uticati na ljudsko društvo, ne može se znati. Pandemija je tek na početku. Ali zahvaljujući modernoj medicini i svemu što do sada znamo o virusu, niko ne očekuje novi španski grip ili Crnu smrt.
Hernan Cortes pobegao je 1520. pred žestokim napadom iz astečke prestolnice Tenočtitlana i u begu do obale izgubio veći deo svojih vojnika.
Podeli vest:
