Skoro 60 odsto građana EU tokom pandemije imalo finansijske probleme

Finansijske probleme su u najvećem broju prijavljivali stanovnici Mađarske, Bugarske, Italije, Grčke i Španije, dok su najmanje problema tokom pandemije iskusili Danci, Holanđani, Šveđani, Finci i Austrijanci, pokazuje istraživanje Evropskog parlamenta.

 

Istraživanje, sprovedeno od početka pandemije do kraja aprila 2020. godine, pokazuje da su se građani EU koji su prijavili finansijske probleme, najviše žalili na gubitak prihoda (30 odsto), nezaposlenost ili delimičnu nezaposlenost (23 odsto), nemogućnosti otplate stanarine ili kredita (14 odsto) dok je njih devet procenata ocenilo da je imalo probleme s kupovinom „hrane za pristojan život“.

 

Jedan od deset Evropljana koji su se suočili s finansijskim problemima tokom pandemije kaže da je zatražio novčanu pomoć od familije ili prijatelja, a tri procenta navodi da su se našli pred bankrotstvom.

 

Čak 69 procenata ispitanika založilo se za jaču ulogu EU u rešavanju krize pandemije, pri čemu je najviše podrške ovoj ideji bilo u Portugalu i Irskoj, a najmanje u Češkoj i Švedskoj.

 

Šest od deset ispitanika smatra da u EU tokom pandemije nije pokazano dovoljno solidarnosti među zemljama članicama, a njih 22 procenta kaže da je u potpunosti nezadovoljno stanjem solidarnosti u EU27. Najviše nezadovoljnih je u Italiji, Španiji i Grčkoj, a pokazani stepen evropske solidarnosti u najvećoj meri podržavaju Irci, Holanđani i Danci.

 

Tri od četiri ispitanika širom EU kažu da su „čuli, videli ili čitali“ o merama koje EU preduzima kao odgovor na pandemiju, a jedna trećina kaže da zna i koje su mere u pitanju. Polovina (52 odsto) Evropljana koji navode da znaju o merama EU kaže da nije zadovoljno onim što je do sad učinjeno.

 

Najviše nezadovoljnih je u Italiji, Španiji i Grčkoj, a slede i Austrija i Bugarska. Među 42 procenta onih koji su zadovoljni EU odgovorom najviše je Holanđana, Finaca i Danaca, pokazuje istraživanje Evropskog parlamenta.