Do 2050. godine Evropa bi mogla da dobija 80 odsto obnovljive energije iz svemira

Koristeći detaljan kompjuterski model buduće elektroenergetske mreže kontinenta, istraživači su otkrili da sistem svemirskih panela koje je dizajnirala NASA može da smanji troškove celog evropskog elektroenergetskog sistema za čak 15 odsto. Takođe bi mogao da smanji potrošnju baterija za više od dve trećine.

Studija, koju vode istraživači sa Kings koledža u Londonu, prva je koja procenjuje mogući uticaj svemirske solarne energije na Evropu. Svemirski solarni paneli (SBSP) koji su dali pozitivne rezultate koriste dizajn heliostata.

Dizajn, koji sistem imitira, koristi reflektore slične ogledalima za sakupljanje sunčeve svetlosti u orbiti. Sunčeva svetlost se zatim prenosi do stanica na Zemlji i pretvara u električnu energiju pre nego što se isporuči energetskoj mreži.

Kompjuterski model elektroenergetske mreže kontinenta obuhvata 33 zemlje i simulira potražnju za električnom energijom, proizvodnju i skladištenje kako bi identifikovao najjeftiniju opciju za zadovoljavanje evropskih potreba za električnom energijom.

Kada su istraživači integrisali koncept SBSP-a u model zasnovan na Nasinim predviđanjima o njegovom potencijalnom energetskom kapacitetu, rezultati su pokazali da bi mogao da zameni čak 80 odsto evropskih obnovljivih izvora energije sa kopna.

Obnovljivi izvori energije sa kopna su neredovni i zavisni od vremenskih uslova, što komplikuje pouzdano snabdevanje, a troškovi variraju, ističu istraživači.

SBSP-ovi bi mogli biti alternativni centralizovani energetski resurs koji radi iznad atmosfere sa kontinuiranom snagom gigavatnog obima.

Autori napominju da modeliranje ne uzima u obzir potencijalne uticaje specifičnih izazova za svemir, kao što su orbitalna zagušenja, prekidi prenosa ili varijabilnost snopa, što bi moglo uticati na pouzdanost i operativne performanse SBSP-a.

Ni potencijalna isplativost SBSP-a ne bi mogla biti realizovana do 2050. godine, jer bi njegova izgradnja, lansiranje i održavanje bili preskupi, osim ako tehnološki rast ne smanji njegove troškove.

„Postoje neki rizici koje treba uzeti u obzir, kao što je to kako satelit u svemiru može imati previše solarnih panela. Da li bi mogao izazvati sudare ili biti oštećen otpadom u svemiru?“, napominje dr Vei He, viši predavač na inženjerskom odeljenju Kings koledža i glavni autor studije.

Uprkos tim rizicima, Vei veruje da istraživanje pokazuje da SBSP ima potencijal da pomogne zemljama u postizanju neto nulte emisije. „Obnovljiva energija koja bi zamenila fosilna goriva je najvažnija akcija koju preduzimamo kao ljudi. Solarna energija iz svemira je potencijalna tehnologija i može da obezbedi kontinuiranu solarnu energiju kao obnovljivi izvor energije.“

Japan već razvija SBSP i integriše ga u svoju svemirsku i neto nultu strategiju, napominje Vei.

Evropa bi mogla da sledi taj primer, ukazuju istraživači, pominjući dugogodišnju tradiciju kontinenta u multinacionalnoj saradnji prekogranične razmene električne energije i satelitskih poduhvata pod okriljem Evropske svemirske agencije.

Autori veruju da bi Evropa mogla da iskoristi svoju multinacionalnu saradnju za razvoj i upravljanje centralizovanom SBSP infrastrukturom. Na taj način bi mogla da stvori rešenje na nivou kontinenta kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje obnovljivim izvorima energije na nivou baznog opterećenja, smanjujući zavisnost kontinenta od energije iz gasa.

„Sada je vreme“, smatra Vei.