Srpska šljivovica među kandidatima za UNESKO listu

Od srpske rakije šljivovice, preko francuskog bageta do alžirske raj muzike ili tuniske harisa čili paste, UNESKO će do 3. decembra u Rabatu da razmatra podnete zahteve za upis na listu nematerijalne baštine.

Ove godine pod predsedavanjem Maroka, Odbor za nematerijalnu kulturnu baštinu UNESKO razmatra 56 nominacija za stavljanje na popis nematerijalne baštine, uključujući četiri koja zahtevaju hitnu zaštitu, poput grnčarskog umeća vijetnamskog naroda Čami.

Članovi odbora se prvi put nalaze uživo posle dve uzastopne godišnje sednice održane onlajn zbog pandemije kovida19.

Među najistaknutijim predlozima ovaj put su baget (Francuska), popularna sevenoafrička folk muzika (Alžir), kultura ispijanja čaja (Azerbejdžan i Turska), tehnike tradicionalnih načina obrade čaja (Kina), šljivovice (Srbija) i svetlog ruma (Kuba), kao i izrada rebaba i laute poreklom iz srednje Azije (Iran/Tadžikistan/Avganistan).

Da bi izbegli kontroverze, 24 predstavnika iz 180 država članica UNESKO-ovog odbora pre svega vodi računa i poštuje tradiciju, praksu i znanje koje treba očuvati.
Zbog toga će razmatrati „veštinu izrade i kulturu korišćenja bageta“ kao deo nematerijalne svetske baštine, a ne baget kao takav.

Na isti način će proučiti znanje i iskustvo majstora koji prave svetli kubanski rum, a ne alkoholno piće.

Nagrađuje se i „kulturna praksa koja se prenosi s generacije na generaciju, kao što su usmena predaja, izvođenje umetnosti, društvene prakse, rituali i svečani događaji ili znanja i prakse koji su povezani s prirodom i univerzumom“.

Od srpske rakije šljivovice, preko francuskog bageta do alžirske raj muzike ili tuniske harisa čili paste, UNESKO će do 3. decembra u Rabatu da razmatra podnete zahteve za upis na listu nematerijalne baštine.