• Srpski naučnik na čelu tima koji je otkrio dva para patuljastih galaksija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Tim naučnika sa američkog univerziteta u Alabami otkrio je dva para patuljastih galaksija koje se spajaju, pri čemu svaki par ima duo crnih rupa koje će se uskoro sudariti, što je značajno jer može da pruži detalje o ranom formiranju velikih galaksija poput Mlečnog puta, kao i supermasivnih crnih rupa koje vrebaju u njihovim centrima.

    U timu naučnika bio je i student doktorskih studija astrofizike na Univerzitetu u Alabami Marko Mićić.Najnovije otkriće objavljeno je u naučnom časopisu Astrofizikal džurnal, a član istraživačkog tima Marko Mićić za Tanjug objašnjava da se galaksije u svemiru neprestano sudaraju i da je to osnovni način kako rastu i evoluiraju kroz vreme.

    Prema njegovim rečima, sudari velikih galaksija, sličnih našem Mlečnom putu, su detaljno proučeni, međutim sudari patuljastih galaksija, koje su inače najčešći tip galaksija, su potpuno zanemarene, a ti sudari su veoma bitni jer je rani svemir bio ispunjen patuljastim galaksijama koje su se međusobno sudarale, rasle i evoluirale, stoga one mogu da daju informacije o najranijim fazama formacije i evolucije galaksija, o kojima ne znamo mnogo.

    „Takođe, svaka galaksija sadrži masivnu crnu rupu u svom jezgru, milionima puta teže od Sunca, međutim ne znamo odakle su one došle i kako su narasle. Ponovo, crne rupe u patuljastim galaksijama nude odgovor na ove misterije. Iako su patuljaste galaksije i njihove crne rupe izuzetno bitne za astronomiju, veoma malo su istražene. Ovo je zbog toga što su patuljaste galaksije male, ne emituju mnogo svetlosti, i izuzetno je teško detektovati ih, a još teže uočiti dve takve galaksije u procesu sudara. Još teže je, gotovo nemoguće, detektovati prisustvo crne rupe u patuljastoj galaksiji”, rekao je Mićić.Na pitanje kako je tim došao do tog otkrića, Mićić kaže da je, nakon što je identifikovao problem, uočio važnost ovog problema za astronomiju, i došao na ideju kako da ga reši.

    Naime, objašnjava Mićić, crne rupe koje aktivno akretuju (usisavaju) materijal bi trebalo da proizvedu vrlo speicifčnu emisiju elektromagnetnog zračenja u infracrvenom i X delu spektra, tačnije crne rupe ne emituju ništa, već materijal koji biva usisan se zagreva i proizvodi emisiju.

     

    Tim naučnika sa američkog univerziteta u Alabami otkrio

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Svet