Šta je „sakaćenje ženskih genitalija“, gde se radi i zbog čega

Procenjuje se da je danas 200 miliona devojaka i žena podvrgnuto nekoj vrsti sakaćenja ženskih genitalija (FGM), prema podacima Ujedinjenih nacija (UN).

Iako je ono prevashodno koncentrisano u 30 zemalja Afrike i Bliskog istoka, sprovodi se i u nekim zemljama Azije i Latinske Amerike, piše BBC News na srpskom.

Takođe i u imigrantskim zajednicama koje žive u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi, Australiji i na Novom Zelandu, tvrde Ujedinjene nacije.

UN pozivaju na okončanje prakse FGM-a povodom 6. februara, Međunarodnog dana nulte tolerancije prema sakaćenju ženskih genitalija.

Obrezivanje žena može da izazove fizičke i mentalne zdravstvene probleme koji prate žene kasnije u životu, objašnjava Bišara Šeik Hamo, iz zajednice Borana u kenijskom okrugu Isiolo.

„Bila sam podvrgnuta ženskom obrezivanju kad sam imala 11 godina“, kaže Bišara.

„Baka mi je rekla da je to obavezno za svaku devojku, da nas to pročišćava.“

Ali Bišara nije znala da će od toga imati neredovnu menstruaciju, probleme sa bešikom i stalne infekcije.

Mogla je da se porodi samo uz pomoć carskog reza.

Ona je sada aktivistkinja koja se bori protiv obrezivanja žena.

Šta je sakaćenje ženskih genitalija?

Sakaćenje ženskih genitalija, iliti skraćeno FGM, namerno je obrezivanje ili odstranjivanje spoljnih ženskih genitalija.

Ono često podrazumeva odstranjivanje ili obrezivanje usmina i klitorisa, a Svetska zdravstvena organizacija opisuje ga kao „svaki zahvat koji povređuje ženske genitalne organe iz nemedicinskih razloga“.

Omnija Ibrahim, blogerka i režiserka iz Egipta, kaže da je sakaćenje ženskih genitalija izuzetno agresivno i štetno po ženske odnose i to kako se žene osećaju u vezi sa samim sobom.

„Postanete kocka leda. Ne osećate; ne volite; ne osećate požudu“, kaže ona.

Omnija kaže da se čitavog odraslog života bori sa posledicama vlastitog obrezivanja.

Ona kaže da ju je njena zajednica naučila „da telo znači seks, a seks znači greh. U mojoj glavi moje telo je postalo usud.“

„Imala sam običaj stalno da se pitam: da li mrzim seks zato što sam naučena da ga se plašim ili mi se stvarno ne dopada?“.

U Keniji je, ispričala je Bišara za BBC, ona bila obrezana zajedno sa još četiri devojke.

„Stavili su mi povez preko očiju. Onda mi je sekač vezao ruke iza leđa. Raširili su mi noge i ščepali moje usmine.“

„Potom, posle nekoliko minuta, osetila sam oštar bol. Vrisnula sam, vikala, ali niko nije mogao da me čuje.

„Pokušala sam da se oslobodim, ali su mi noge držane čvrsto kao u mengelama.“

Bilo je grozno, dodaje.

„To je jedna od najsurovijih vrsta medicinskih zahvata i veoma nehigijenska. Koristili su iste instrumente za obrezivanje svih devojaka.“

Jedini lek protiv bolova bio je tradicionalni: „U zemlji je bila rupa i u toj rupi su držali lekovito bilje. Potom su mi vezali noge kao kozi i utrljali to bilje u mene. Potom su rekli: ‘sledeća devojka, sledeća devojka’ i onda su ščepali novu devojku…“

Iako je sakaćenje ženskih genitalija ilegalno u mnogim zemljama, i dalje se rutinski sprovodi u delovima Afrike, Azije i Bliskog istoka – kao i u dijaspori zemalja u kojima je obrezivanje žena uobičajeno.Postoje četiri tipa sakaćenja ženskih genitalija

Tip prvi: Klitoridektomija: To je potpuno ili delimično odstranjivanje osetljivog klitorisa i kože oko njega.

Tip drugi: Izrezivanje: Delimično ili potpuno odstranjivanje klitorisa, plus odstranjivanje malih usmina ili unutrašnjih kožnih nabora koji okružuju vaginu.

Tip treći: Infibulacija: Obrezivanje i pomeranje malih i velikih usmina – spoljnih nabora kože koji okružuju vaginu. Ovo često podrazumeva ušivanje da bi se suzio vaginalni otvor.

Ova praksa ne samo da je izuzetno bolna i agresivna, već predstavlja i stalni rizik od infekcije: zatvaranje vagine i mokraćnog kanala ostavlja ženama vrlo mali otvor kroz koji prolazi menstrualna tečnost i mokraća.

Štaviše, otvor nekad ume da bude toliko mali da mora da se proseče da bi omogućio seksualni odnos ili porođaj – često izazivajući komplikacije koje mogu da naude i majci i bebi.

Tip četvrti: On pokriva sve druge štetne zahvate kao što su ubadanje, bušenje, zasecanje, struganje i spaljivanje klitorisa ili genitalne oblasti.

Zašto se to dešava?

Najčešće navođeni razlozi sa primenu sakaćenja ženskih genitalija su prihvatanje u društvu, vera, pogrešna shvatanja u vezi sa higijenom, način da se sačuva nevinost devojke ili žene, pretvaranje žene u „materijal za udaju“ i povećanje muškog seksualnog zadovoljstva.

U nekim kulturama, sakaćenje ženskih genitalija smatra se ritualnim obredom ulaska u svet odraslih i preduslovom za brak.

Iako od obrezivanja žena nema nikakvih higijenskih prednosti ili zdravstvenih koristi, zajednice koje ga primenjuju veruju da ženske vagine moraju da se obrežu – a žene koje to nisu prošle smatraju se nezdravim, nečistim ili nedostojnim.

Obrezivanje se često sprovodi protiv njihove volje, a zdravstveni radnici širom sveta smatraju ga oblikom nasilja nad ženama i kršenjem njihovih ljudskih prava.

Kad se sakaćenje ženskih genitalija primenjuje na deci, to se doživljava i kao oblik zlostavljanja dece.

Gde se u svetu obrezuju žene

Mnoge od žena koje su anketirali UNICEF i SZO rekle su da je tabu tema čak i govoriti o tome u njihovim zajednicama iz straha od kritike autsajdera ili – u zemljama u kojima je obrezivanje ilegalno – iz straha od krivičnog gonjenja porodice ili pripadnika zajednice.

Stoga se brojke zasnivaju na procenama.

Mapu iznad sastavio je Projekat ženske statistike, koji je sakupio sva istraživanja o ovom pitanju, među kojima su i podaci UN-a i Unicefa.

UN procenjuju da iako je FGM koncentrisano u 30 zemalja Afrike i Bliskog istoka, ono se sprovodi u i nekim zemljama Azije i Latinske Amerike.

Kao i u imigrantskim zajednicama koje žive u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi, Australiji i na Novom Zelandu, tvrde UN.

Prema Unicefovom izveštaju sprovedenom u 29 zemalja Afrike i Bliskog istoka, ova praksa se i dalje naširoko sprovodi, uprkos činjenici da 24 od ovih zemalja imaju zakon ili neku vrstu ukaza koji zabranjuju FGM.

U zemljama kao što je Velika Britanija, gde je sakaćenje ženskih genitalija ilegalno, stručnjakinja i advokatkinja doktorka Šarlot Praudman kaže da se ono sve više sprovodi na bebama i novorođenčadi.

Stoga ga je „gotovo nemoguće otkriti“, jer devojčice nisu još u školi ili dovoljno odrasle da ga prijave.

Nedavno je jedna majka u Londonu postala prva osoba u Velikoj Britaniji koja je proglašena krivom zato što je izvela obrezivanje trogodišnje ćerke.