U prvoj polovini 2019. iz opticaja je povučena 251.000 falsifikovanih novčanica evra, za 4,2 odsto manje nego u prethodnih šest meseci i za 16,6 odsto manje nego u prvih šest meseci 2018, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).
Najviše se falsifikuju „pedesetice“, a zatim „dvadesetice“. Broj falsifikovanih banknota opada od druge polovine 2017, kada su otkrivene 363.000. Kako je navela ECB, mogućnost da dobijete lažnu novčanicu veoma je mala, s obzirom da ih je malo gledano prema ogromnom broju banknota u opticaju koji raste u skladu sa rastom BDP od kako je evro uveden.
U 2018. je broj i vrednost banknota evra u opticaju porasla za 5,6 odnosno 5,2%, navela je ECB.
Sada je u opticaju više od 22 milijarde banknota evra ukupne vrednosti oko 1,2 hiljade milijardi evra.
Tokom prve polovine 2019. najčeše su, kao i ranije, falsifikovane novčanice od 20 i 50 evra koje zajedno čine više od 80% svih falsifikata.
Udeo lažnih „stotki“ bio je nešto veći od 10% u posmatranih šest meseci.
Najviše falsifikovanih banknota (97,2%) otkriveno je u zemljama zone evra. U članicama EU koje nisu u zoni evra nađeno je 2,1% falsifikata a u ostatku sveta 0,7 odsto.
U prvoj polovini 2019. iz opticaja je povučena 251.000 falsifikovanih novčanica evra, za 4,2 odsto manje nego u prethodnih šest meseci i za 16,6 odsto manje nego u prvih šest meseci 2018, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).