Rat u Ukrajini prouzrokovaće „najveći robni šok“ od 1970. godine, saopštila je Svetska banka.
U analizi se predviđa da će poremećaj zbog rata u Ukrajini dovesti do rasta cena gotovo svih proizvoda – od gasa do žita i pamuka.
Povećanje cena imaće veoma velike ekonomske i humanitarne posledice i dovešće do ogromnih poremećaja, a osetiće ih domaćinstva širom sveta, rekao je za BBC koautor izveštaja Piter Nejgl.
U analizi se ukazuje da će cene energenata porasti više od 50 procenata, što će u velikoj meri uvećati račune i domaćinstvima i privrednicima.
Najveće poskupljenje se predviđa za potrošače gasa u Evropi, koji će ove godine taj energent plaćati dvostruko više, a pad cene se očekuje naredne i 2024. godine, ali će i tada gas biti bar 15 odsto skuplji nego 2021.
Prisustvujemo najvećem dvogodišnjem poskupljenju energenata od 1973. godine, kada su cene nafte drastično uvećane zbog tenzija na Bliskom istoku, navela je Svetska banka.
Rusija trenutno snabdeva Evropsku uniju sa 40 odsto gasa i 27 odsto nafte, a odluka evropskih zemalja da odustanu od nabavke ruskih energenata dovela je do znato povećane tražnje na drugim mesti i automatski do povećanja cena.
Svetska banka upozorava da će i cene hrane biti znato uvećane i navodi podatke Ujedinjenih nacija da je indeks cena hrane najveći otkako je počeo da se vodi pre 60 godina.
Predviđa se da će zbog nedostatka proizvoda iz Rusije i Ukrajine pšenica poskupeti 42,7 odsto, ječam 33,3, soja 20, ulje 29,8 i piletina 41,8 odsto.
Ukrajina i Rusija su pre ovog rata u globalnom izvozu pšenice učestvovale sa 28,9 odsto, a u izvozu suncokretovog ulja sa čak 60 odsto.
Dodaje se da je nedostatak pšenice na svetskom tržištu najteže nadoknaditi, utoliko više što će loši vremenski uslovi u Severnoj Americi i Kini ove godine dodatno otežati situaciju.
Rat u Ukrajini prouzrokovaće „najveći robni šok“ od 1970. godine, saopštila je Svetska banka.