Polovina nagrade dodeljena je Dejvidu Kardu za „empirijski doprinos ekonomiji rada“, dok je druga polovina Nobelove nagrade za ekonomiju dodeljena Džošui Angristu i Gvidu Imbensu za „metodološke doprinose analizi uzročnih odnosa“.
Švedska kraljevska akademija je navela da su ovogodišnji laureati obezbedili nova viđenja tržišta rada i pokazala kakvi se zaključci o uzrocima i efektima mogu izvući iz prirodnih eksperimenata.
Njihov pristup je, kako navode, napravio revoluciju u empirijskom istraživanju.
Američki naučnik Dejvid Kard je analizirao kako na tržište rada utiču visina minimalne zarade, imigracija i obrazovanje. Njegove studije pokazale su, između ostalog, da povećanje minimalne zarade ne vodi obavezno do manjeg broja radnih mesta.
Naučnici iz SAD Džošua Angrist i Gvido Imbens su empirijskim istraživanjem rešili metodološki problem uzročnih odnosa i pokazali kako se do zaključaka o uzroku i efektu može doći prirodnim eksperimentima.
Nobelova nagrada za ekonomiju je, prema odluci Švedske kraljevske akademije, dodeljena Dejvidu Kardu, Džošui Angristu i Gvidu Imbensu.
Polovina nagrade dodeljena je Dejvidu Kardu za „empirijski doprinos ekonomiji rada“, dok je druga polovina Nobelove nagrade za ekonomiju dodeljena Džošui Angristu i Gvidu Imbensu za „metodološke doprinose analizi uzročnih odnosa“.