Od početka pandemije virusa korona u svetu je preminulo više od 3.000 lekara i drugog medicinskog osoblja, saopštila je Organizacija za ljudska prava Amnesti inernešenal, uz napomenu da je taj broj sasvim sigurno veći, jer je u mnogim državama nemoguće doći do zvaničnih podataka.
Prema potvrđenim podacima, najviše zdravstvenih radnika, njih 545, izgubilo je život u Rusiji, a slede Velika Britanija sa 540, Sjedinjene Američke Države sa 507, Brazil sa 351, Meksiko sa 248, Italija sa 188, Egipat sa 111, Iran sa 91, Ekvador sa 82 i Španija sa 63.
Amnesti internešenal navodi da je u sve 63 države, koje su njihovi aktivisti pratili, uočen manjak medicinskog osoblja i nedostatak zaštitne opreme.
Posebno zabrinjiva, navodi se u saopštenju, što su ti problemi posebno izraženi u državama kao što su Indija, Brazil i neke afričke države, u kojima se tek očekuje vrhunac epidemije.
Ističe se i da lekari u Meksiko Situju ukazuju da više od deset odsto svojih plata troše na kupovinu zaštitne opreme, jer je u bolnicama nema dovoljno.
Amnesti internešenal ukazuje i da veliki problem za mnoge države predstavlja odluka o zabrani ili ograničenju izvoza zaštitne opreme, koju su u junu doneli Evropska unija i Evroazijska ekonomska unija.
Od početka pandemije virusa korona u svetu je preminulo više od 3.000 lekara i drugog medicinskog osoblja, saopštila je Organizacija za ljudska prava Amnesti inernešenal, uz napomenu da je taj broj sasvim sigurno veći, jer je u mnogim državama nemoguće doći do zvaničnih podataka.