Uhvaćeno i pušteno mladunče velike bele ajkule kod obale Crne Gore

Prema podacima Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore, tokom proteklih skoro 30 godina, ovo je tek treći ulov ove vrste u crnogorskim vodama.

Uprkos tome što se često misli da velike bele ajkule ne zalaze u Jadransko more, ta vrsta naseljava čitav Mediteran, ali je populacija manja nego nekada.

U većini mediteranskih zemalja, pa tako i u Crnoj Gori ciljani lov na velike bele ajkule je zabranjen, navodi RTCG.

„Zahvaljujući gospodinu Mitroviću, dobili smo veoma redak i vredan podatak sa naučne tačke gledišta. Kako se i preporučuje, on je oslobodio živu jedinku iz mreže dok je još bila u moru i Institutu dostavio sve informacije o ulovu, zajedno sa fotografijama, na čemu smo mu zahvalni“, poručili su iz Instituta.

U Crnoj Gori je zabeležen samo jedan napad ajkule na čoveka, sredinom prošlog veka.

„Od preventivnih mjera, preporučuje se izbegavanje plivanja u zoru, na većim udaljenostima od obale, ili u blizini ribolovnih aktivnosti. Na našoj strani Jadrana napadi se dešavaju izuzetno retko, a poslednji sa fatalnim ishodom dogodio se u Hrvatskoj pre pola veka – 1974. godine“, navode u objavi Instituta.

Poslednji napad u Jadranu desio se 2008. godine kod ostrva Vis u Hrvatskoj, bez smrtnog ishoda, kada je ajkula napala ronioca koji je sa sobom nosio ulovljenu ribu.

„Vremenska razlika između poslednja dva napada na istočnoj strani Jadrana iznosi više od 30 godina. Kao i u slučaju bilo koje druge divlje životinje, nije moguće predvideti hoće li se, kada i gde napad dogoditi“, kažu u Institutu.

U Jadranu i drugim delovima Mediterana, nedavno je sprovedeno istraživanje italijanskih kolega sa namerom da se pronađe i označi jedinka ove vrste. I pored višegodišnjih pokušaja, nijedna bela ajkula nije zabeležena.

„Ajkule, raže i himere, odnosno hrskavičave ribe, spadaju među najugroženije grupe kičmenjaka na svetu. Savremeni naučni podaci ukazuju na to da se više od trećine vrsta iz ove grupe suočava s prijetnjom izumiranja. U posljednjim decenijama napori za očuvanje hrskavičavih riba značajno su povećani. Među mnogim razlozima, ključni je pravilno funkcionisanje morskih ekosistema, koje zavisi od ove grupe riba, koja kontroliše brojnost populacija mnogih vrsta morskih organizama“, objašnjavaju iz Instituta

Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) jedna je od najpoznatijih vrsta životinja u svetu, a njena Mediteranska populacija smatra se kritično ugroženom. Nalazi ove vrste u Mediteranskim zemljama postali su veoma retki i često se pojedinačno opisuju u naučnoj literaturi.

Iako odrasle jedinke ove vrste mogu predstavljati potencijalnu opasnost za čoveka, napadi ajkula su uopšte nešto što se retko dešava. Većina ljudi ima urođeni strah od životinja koje mogu biti opasne po nas, što je u potpunosti razumljivo. Ipak, kroz pravilno informisanje, bez senzacionalizma, može se uvideti da je učestalost napada ajkula na ljude znatno manja u poređenju sa mnogim drugim životinjama, čak i nekim od onih koje susrećemo svakodnevno.

Prirodnjački muzej Floride vodi svetsku bazu napada ajkula na čoveka. Prema njihovim podacima, tokom 2024. godine zabilježena su četiri napada sa fatalnim ishodom, po jedan u: SAD-u, Zapadnoj Sahari, Egiptu i Maldivima. Ova statistika obuhvata sve vrste ajkula, ne samo veliku belu.