• Velike razlike u konzumaciji alkohola u Evropi: U kojim državama stanovnici najviše piju i koliko?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Stanovnici evropskog kontinenta konzumiraju više alkohola od stanovnika u bilo kom drugom delu sveta, pokazuju istraživanja. Svake godine u Evropi, osobe starije od 15 godina u proseku konzumiraju 9,5 litara čistog alkohola, što znači da je to jednako konzumaciji oko 190 litara piva, 80 litara vina ili 24 litra žestokog pića. Ovo su podaci iz Evropskog zdravstvenog izveštaja iz 2021. godine koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija.  

    Ukupna konzumacija alkohola po glavi stanovnika smanjila se za 2,5 litra (21 odsto) između 2000. i 2019. godine u SZO Evropskoj regiji, koja pokriva veliko geografsko područje od 53 zemlje, uključujući Rusiju i bivše sovjetske države poput Moldavije.  

    Od ukupno 10 država čiji stanovnici najviše piju na svetu (ovo se prilagođava turističkoj potrošnji), devet su deo Evropske unije, piše Euronews.

    U 2019. godini, 8,4 posto odrasle populacije Evropske unije (15 godina ili stariji) konzumirali su alkohol svakog dana, 28,8 odsto njih pili su na nedeljnom nivou, 22,8 odsto mesečno, dok su 26,2 odsto njih rekli kako nikada nisu konzumirali alkoholna pića ili nisu pili alkohol u proteklih 12 meseci. 

    Postoje ogromne razlike u procenjenoj konzumaciji alkohola između država Evropske unije, ali jedan trend ostaje preovlađujući: muškarci piju više od žena: 13,0 posto muškaraca u odnosu na 4,1 posto žena pije alkohol svakog dana; 36,4 odsto muškaraca u odnosu na 21,7 odsto žena pije svake nedelje.  

    Najveće rodne razlike u konzumaciji alkohola su u Portugalu (33,4 odsto muškaraca pije svakodnevno u odnosu na 9,7 odsto žena) I Španiji (20,2 odsto prema 6,1 odsto ).  

    Ko od Evropljana najviše pije? 

    U 2019. godini, top 10 evropskih zemalja sa najvišom konzumacijom alkohola po glavi stanovnika bile su Češka (14,3 litra), Letonija (13,2), Moldavija (12,9), Nemačka (12,8), Litvanija (12,8), Irska (12,7), Bugarska (12,5), Luksemburg (12,4) i Rumunija (12,3).  

    Top 10 država koje konzumiraju najmanje alkohola u SZO Evropskoj regiji su Tadžikistan (0,9 litara), Azerbejdžan (1,0), Turska (1,8), Uzbekistan (2,6), Turkmenistan (3,1), Izrael (4,4), Jermenija (4,7), Kazahstan (5,0), Albanija (6,8), i Severna Makedonija (6,4).  

    Važno je napomenuti da većina država na ovoj listi, izuzev Severne Makedonije, Jermenije i Izraela većinski imaju populaciju koja je muslimanske vere, za koje je konzumacija alkohola zabranjena ili osuđivana. 

    Međutim u Evropskoj uniji, nijedna država nema godišnju konzumaciju alkohola po glavi stanovnika koja je ispod pet litara čistog alkohola, zapravo je samo pet država koje su ispod godišnje konzumacije po glavi od 10 litara: Italija (8,0), Malta (8,3), Hrvatska (8,7), Švedska (9,0) i Holandija (9,7).  

    Evropljani puno piju, ali koliko često?  

    Podaci pokazuju da kako ljudi stare, njihov dnevni unos alkohola raste.  

    Ljudi starosti između 15 i 24 godine su grupe koje imaju najmanji procenat dnevnog unosa (predstavljaju samo 1 odsto), dok su oni koji imaju 75 godina ili više su skloniji tome da popiju piće svakog dana (16 odsto).  

    Ipak, u seniorskoj grupi je najveći broj ljudi koji uopšte ne konzumiraju alkohol ili ga nisu konzumirali u poslednjih 12 meseci (40,3 odsto).

    U Evropskoj uniji, konzumacija alkohola svakog dana je najčešća u Portugalu, sa petinom (20,7 posto) populacije koja pije na dnevnom nivou, onda je prati Španija (13,9 posto) i Italija (12,1 posto). Najmanji broj ljudi koji piju na dnevnom nivou imaju Letonija I Litvanija, oko jedan odsto.  

    Država Evropske unije sa najvećim procentom populacije koja pije na nedeljnom nivou je Holandija (47,3 posto), slede Luksemburg (43,1 posto) i Belgija (40,8 posto).  

    Hrvatska ima najveći procenat populacije (38,3) koja tvrdi da nikada nije konzumirala alkohol ili da nije konzumirala alkohol u proteklih 12 meseci.  

    Širom svih evropskih zemalja, jasno postoji više žena nego muškaraca koje se drže podalje od alkohola.  

    Žena koje ne piju najviše ima u Italiji, gde 46,7 odsto njih tvrde kako nikada nisu konzumirale alkohol ili da nisu pile u proteklih 12 meseci (u odnosu na 21,5 odsto muškaraca). Na Kipru, ova procena stoji na broju od 44,2 odsto žena u odnosu na 12,8 odsto muškaraca, dok u Bugarskoj ima 42,0 odsto žena u odnosu na 16,2 odsto muškaraca.  

    Kakva je situacija sa epizodama teškog napijanja?

    Neke zemlje Evropske unije imaju više epizoda teškog napijanja od drugih. Teško napijanje definiše se kao konzumiranje više od 60g čistog etanola (otprilike šest standardnih alkoholnih pića) u jednoj prilici.  

    Skoro jedan od pet Evropljana (19 posto) prijavio je epizode teškog napijanja bar jednom mesečno u 2019. godini.  

    Najveći procenat odraslih koji učestvuju u epizodama teškog napijanja bar jednom mesečno nalazi se u Danskoj (38 odsto), Rumuniji (35 odsto), Luksemburgu (34 odsto), Nemačkoj (30 odsto) i Belgiji (28 odsto).  

    Zanimljivo je da se neke države u kojima postoji znatni procenat populacije koja konzumira alkohol svakog dana, kao što su Španija i Italija, rangiraju nisko na skali teškog napijanja, sa 6 procenta i 4 procenta.  

    Eurostat pokazuje da su stalna rizična napijanja u jednom navratu disproporcionalno preovlađujuća među muškarcima. Takođe, procenat je veći među onima koji imaju više obrazovanje, univerzitetsku diplomu i najviše prihode.  

    Koliko ljudi piju u Ujedinjenom Kraljevstvu? 

    Pošto je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Evropsku uniju 2020. godine, populacija ovog ostrva nije više uključena u podatke Eurostata.  Kako se njihove navike porede sa onima u Evropskoj uniji?

    Prema Drinkawaru (nezavisna dobrotvorna organizacija koja obezbeđuje godišnje izveštaje o konzumaciji alkohola) u UK, 57 odsto muškaraca i 47 odsto žena su konzumirali alkohol bar na nedeljnom nivou u 2020. godini.  

    Prosek od 52 odsto je za više 23 odsto viši nego opšti prosek Evropljana (28, 8 odsto) koji su tvrdili da piju jednom nedeljno u 2019.  

    Četrnaest odsto tvrdilo je da nikada ne pije (u odnosu na 26,2 posto u Evropskoj uniji) .

    Koliko pića je bezbedno? 

    Ne postoji bezbedan nivo alkohola, prema SZO. Jedini način da se izbegnu štetne posledice alkohola jeste da se ne pije. Ipak, vlade su objavile vodiče za niskorizičnu konzumaciju.   

    Kanađanima su, na primer, nedavno nadležni saopštili da ograniče alkohol na samo dva pića nedeljno. To je dramatično drugačije od prošle preporuke da je ženama nedeljno dozvoljeno 10 pića a muškarcima 15.  

    Evropa je tolerantnija od Kanade i vodiči su slični od države do države.  

    U Belgiji je, na primer, limit je 21 standardna čaša nedeljno za muškarca i 14 za ženu, bilo da je ovo pola litra piva ili male čaše vina.  

    Irska, preporučuje maksimum 17 pića nedeljno za muškarce i 11 za žene.  

    Bugarska i Holandija preporučuju da dnevni limit bude ili jedna čaša vina, jedno pivo ili 50 ml žestokog pića. U Nemačkoj je maksimalna dnevna doza za muškarce 24g alkohola, što je jednako 500 ml piva (jedna krigla), 250 ml vina (velika čaša vina), ili 60 ml alkoholnog pića. Ženama je preporučena polovina od ovoga.  

    Estonija preporučuje tri alkoholna pića u nedelji i uz to se preporučuje da se ne štedi na dnevnom unosu alkohola samo kako bi kasnije preterali.  

    Luksemburg i Kipar savetuju da se prednost da vinu i pivu u odnosu na žestoka pića. U Norveškoj alkohol ne bi trebalo da pređe više od 5 procenta od ukupnog kalorijskog unosa.  

    Nacionalna zdravstvena služba u Ujedinjenom Kraljevstvu preporučuje da se ne konzumira više od 14 alkoholnih pića nedeljno, što treba rasporediti u periodu od tri dana ili više. To je šest srednjih (175-ml) čaša vina, ili šest krigli piva koje sadrže 4 posto alkohola.  

    Pošto žene imaju manje vode u organizmu od muškaraca koji su slične telesne težine, one drugačije apsorbuju i metabolišu alkohol. Ovo znači da, generalno, žene imaju veću koncentraciju alkohola u krvi od muškaraca iako popiju istu količinu alkohola.  

    Smrtonosne posledice alkohola 

    Svetska zdravstvena organizacija povezuje alkohol sa 30 procenta smrti koje su nastale usled nenamernih povreda, kao što su utapanje ili nesreće u saobraćaju, i sa 39 posto namernih povreda poput samoubistva i ubistva.  

    Konzumacija alkohola se takođe povezuje sa negativnim psihološkim i socijalnim posledicama, koje uključuju navođenje mladih na konzumiranje drugih supstanci i nezaštićen seks, što na kraju igra ulogu u prenošenju bolesti, kao što je HIV i virusni hepatitis.  

    Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da alkohol prouzrokuje gotovo milion smrti godišnje u SZO Evropskom regionu, i 3 miliona smrti na svetskom nivou.  

    Stanovnici evropskog kontinenta konzumiraju više alkohola od stanovnika u bilo kom drugom delu sveta, pokazuju istraživanja. Svake godine u Evropi, osobe starije od 15 godina u proseku konzumiraju 9,5 litara čistog alkohola, što znači da je to jednako konzumaciji oko 190 litara piva, 80 litara vina ili 24 litra žestokog pića. Ovo su podaci iz Evropskog zdravstvenog izveštaja iz 2021. godine koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija.  

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Svet

    Obeležava se Dan planete Zemlje

    Danas se obeležava Dan planete Zemlje, međunarodna inicijativa kojoj je glavni cilj da se podigne svest o zaštiti životne sredine i očuvanju planete. […]

    Koliko košta putarina u Srbiji i zemljama regiona?

    Kako je došlo lepo vreme i bliže se brojni praznici, sve više ljudi planira putovanja, što po našoj zemlji, što po inostranstvu. Međutim, ukoliko neko na put kreće sopstvenim automobilom, […]