Ruske i ukrajinske snage borile su se za kontrolu nad Černobiljom, još uvek radioaktivnim mestom najveće nuklearne katastrofe u istoriji.
„Naši branioci daju živote kako se ne bi ponovila tragedija iz 1986„, kazao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Ali, zašto bi neko želeo nefunkcionalnu nuklearnu elektranu okruženu kilometrima radioaktivne zemlje?
Odgovor je geografski: Černobilj se nalazi na najkraćem pravcu od Belorusije do Kijeva, i zato je uz logičnu liniju napada ruskih snaga. Zauzimanjem Černobilja, kažu zapadni analitičari, Rusija koristi najkraći pravac za dolazak do ukrajinskog glavnog grada.
„To je najkraći put od tačke A do tačke B„, rekao je analitičar Džejms Ekton.
„Černobilj nema nikakvu vojnu važnost„, ali je na najkraćoj ruti od Belorusije do Kijeva, potvrdio je bivši načelnik američkog Generalštaba Džek Kin.
Ako žele da zauzmu Kijev, Černobilj je deo plana, dodao je on. Neimenovani ukrajinski funckioner rekao je da je Černobill, 110 kilometara severno od Kijeva, pod ruskom kontrolom, ali američki izvori to nisu mogli da potvrde.
Ruske i ukrajinske snage borile su se za kontrolu nad Černobiljom, još uvek radioaktivnim mestom najveće nuklearne katastrofe u istoriji.