Život je čudo – zemljotresi pokazuju da je ljudski organizam i te kako spreman da se bori

U centralnom delu Antakije, u provinciji Hataj, 228 sati nakon zemljotresa spasena je žena sa dvoje dece. Do sada je u Turskoj iz ruševina izvučeno više od 8.000 preživelih, za Siriju – nema preciznih podataka. Na snimcima su i oni koje smatramo najosetljivijima – bebe i deca.

Bez hrane i vode, nakon 222 sata žena je izvučena iz ruševina. Jedna Aja je rođena u njima. Sestra je satima rukom štitila glavu mlađeg brata.
„Nažalost, mislim da niko u ovom trenutku nema jasnu strukturu ljudi, jer je u ovom trenutku najbitnije da se spasu životi, mada je sve manja šansa, jer je vremena već dosta odmaklo“, navodi Vesna Savić iz Unicefa.

„Možemo da učimo iz prethodnih iskustava kada podaci Centra bolesti i obolevanja Amerike govore da je 57 odsto muškaraca preživelo, 40 odsto žena. Da su preživeli bili od 6 do 44 godine. Verujem da će biti slični podaci i za Tursku i za Siriju“, kaže Ranko Demirović, koordinator Programa Crvenog krsta Srbije o delovanju u nesrećama. 

Ipak, razorni zemljotresi su nam pokazali da je ljudski organizam i te kako spreman da se bori, čak i onaj najmanji.

„Osoba može da izdrži samo tri minuta bez vazduha, tri dana bez vode, a tri nedelje bez hrane. Međutim, kada su u pitanju ovakvi događaji kao što je zemljotres, onda tu postoji još mnogo faktora. Jedan od značajnih faktora su uslovi sredine, znamo da je sada tamo hladno, s jedne strane ti ljudi mogu da se smrznu, ali su svi metabolički procesi usporeni i gubi se mnogo manje vode“, kaže Sanja Mazić, fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Bitno je, kaže, kakvo je opšte stanje osobe, odnosno njena kondicija. „Da li osoba boluje od nekih bolesti ili su joj neophodni neki lekovi i ono što je veoma često zanemareno to je stanje psihe, odnosno da li može da izdrži taj stres i taj pritisak“, kaže Mazićeva.

„Telo koje je manje površine pretpostavlja se da će najbolje biti da se zaštiti, u smislu da neće velika površina tela biti prekrivena ruševinama. Teško da možete da uspostavite komunikaciju sa bebom, prvo što morate da vodite računa da otvorite disajni put, ne samo kod bebe nego i kod drugih. Odrasli će pratiti vaše instrukcije i razumeće vas, deca kada su u pitanju verovatno će se dodatno uplašiti“, kaže Demirović.

Mnogi preživeli mališani ostali su bez roditelja.

„Kao i u svakoj vanrednoj situaciji, tu postoji mnogo izazova, mnogo opasnosti da dođe do zloupotrebe dece, do trgovine ljudima. Zbog toga je potrebno da na terenu postoji vrlo kompleksna operacija, da se na svako dete obrati pažnja, od male dece do adolescenata“, kaže Vesna Savić.

I dok se spasioci bore za svaki život, svako od nas može da se bori za preživele i donacijama – na primer SMS porukom na 1003 za pomoć Turskoj i na 1004 za Siriju.

U centralnom delu Antakije, u provinciji Hataj, 228 sati nakon zemljotresa spasena je žena sa dvoje dece. Do sada je u Turskoj iz ruševina izvučeno više od 8.000 preživelih, za Siriju – nema preciznih podataka. Na snimcima su i oni koje smatramo najosetljivijima – bebe i deca.