11.12.2025. | 14:55 > 14:16
Po ugledu na Australiju: Danska planira da ograniči deci pristup društvenim mrežama
Danska planira da sledeće godine značajno ograniči pristup društvenim mrežama za decu, saopštile su danske vlasti.
Danska planira da sledeće godine značajno ograniči pristup društvenim mrežama za decu, saopštile su danske vlasti.
Danska će zabraniti korišćenje društvenih mreža mlađima od 15 godina, saopštila je danska vlada.
Sa pojavom i razvojem društvenih mreža, čovek je neprekidno povezan sa drugima. Od prvog jutarnjeg pogleda na ekran telefona do poslednjeg večernjeg skrolovanja, izloženi smo neprekidnoj lavini podataka, sugestija, trendova i tuđih životnih priča. Digitalni i stvarni svetovi nameću nam standarde uspeha, recepte za sreću i definicije ispravnog života, dok glasovi porodice, prijatelja i društva formiraju eho očekivanja. U toj simfoniji spoljašnjih uticaja, postavlja se ključno pitanje: uspevamo li da čujemo šapat sopstvenog glasa?
U eri u kojoj se društvene mreže koriste i kao poligon i kao bojno polje – linč u digitalnom prostoru postao je jedno od najmoćnijih oružja.
U svetu gde je „deljenje“ svake kafe, savršene odevne kombinacije, i mišljenja o raznim temama na društvenim mrežama postalo norma, postoji nešto tiho, a moćno u ljudima koji biraju da ne učestvuju u toj praksi.
Društvene mreže su prethodnih godina preplavljene ASMR (Autonomus Sensory Meridian Response – u prevodu: autonomni senzorni meridijalni refleks) sadržajima koji osvajaju milione širom sveta. Reč je o videima koji koriste specifične vizuelne i zvučne elemente za koje se tvrdi da izazivaju prijatan osećaj, pomažu u opuštanju i oslobađanju od stresa.
U studiji koja je obuhvatala 7.000 učesnika u 14 zemalja, skoro polovina ispitanika saopštila je da ima teškoća da započne i održi vezu. Dodatno obeshrabruje to što je pomenuti problem izraženiji među mlađim ispitanicima. Kako mladi ljudi u današnje vreme pronalaze partnere?
Ukoliko vam je bliska navika da dugo skrolujete ili prevlačite prstom novi sadržaj na društvenim mrežama, nakon čega osećate da su vam intelektualne sposobnosti značajno oslabile, onda vam je poznata pojava koja stoji iza reči godine Izdavačke kuće Oksford univerziteta – „brain rot“ ili „truljenje mozga“.
Pogoršano mentalno zdravlje, anksioznost, depresija, iskrivljena slika realnosti, zavisnost, nerazvijena empatija i nerazvijene kognitivne sposobnosti su najčešće štetne posledice koje se javljaju kod dece i mladih osoba zbog prekomerne upotrebe društvenih mreža, interneta i računarskih igara, a na koje godinama unazad ukazuju brojna istraživanja u svetu, ali i u Srbiji.
Australija će zabraniti deci mlađoj od 16 godina da koriste društvene mreže, nakon što je i njen Senat odobrio najstrože zakone na svetu.
Verovatno ste čuli da provođenje vremena na internetu nije tako dobro za vaše mentalno zdravlje.
Skoro 90 odsto domaćinstava u našoj zemlji poseduje internet priključak, a više od 80 odsto građana ima nalog na društvenim mrežama, kao što su Fejsbuk i Tviter, pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Više od 80 odsto građana Srbije ima nalog na društvenim mrežama, kao što su Fejsbuk i Tviter, pokazalo je istraživanje koje je objavljeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.
Danas mnogi za ekranima provode i više od deset sati dnevno, pri čemu se puno vremena gubi na društvenim mrežama poput Fejsbuk, Instagrama, TikToka i drugih. Količina sadržaja na tim mrežama je neiscrpna, a algoritam je prilagođen svakom pojedincu kako bi mu prikazivao samo onaj sadržaj koji bi mu mogao biti zanimljiv, što dovodi do konstantnog skrolovanja i traženja nečeg još zanimljivijeg. Taj osećaj svima je vrlo dobro poznat.
Policija je privela vozača koji je na pešačkom prelazu udario retrovizorom pešaka, a zatim ga i fizički napao, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Džonatan Heidt je socijalni psiholog, univerzitetski profesor i autor nekoliko knjiga. Jednom prilikom kada je govorio na festivalu „Budućnost svega“ u organizaciji Wall Street Journal-a istakao je četiri pravila za uvođenje mobilnih telefona u život dece.
Sve je više dece i tinejdžera koji provode previše vremena uz video-igrice, mobilne telefone i društvene mreže. Koliko to remeti psihološko sazrevanje dece i koliko ih otuđuje od vršnjaka i realnosti, a kako tome stati na put, za RTS su govorili Robert Grujičić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje i i Ranko Rajović, specijalista interne medicine i neurofiziolog.
Novi trend “hromiranje” je sve prisutniji kod mlađih generacija.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da da je problematična upotreba društvenih mreža u porastu među decom u Evropi, kao i da postoji opasnost da razviju zavisnost od onlajn igranja.
Australija planira da do kraja ove godine usvoji nove zakone koji će onemogućiti deci korišćenje društvenih mreža zbog rizika koje one imaju po njihovo telesno i mentalno zdravlje.