Ukoliko vam je bliska navika da dugo skrolujete ili prevlačite prstom novi sadržaj na društvenim mrežama, nakon čega osećate da su vam intelektualne sposobnosti značajno oslabile, onda vam je poznata pojava koja stoji iza reči godine Izdavačke kuće Oksford univerziteta – „brain rot“ ili „truljenje mozga“.
Pogoršano mentalno zdravlje, anksioznost, depresija, iskrivljena slika realnosti, zavisnost, nerazvijena empatija i nerazvijene kognitivne sposobnosti su najčešće štetne posledice koje se javljaju kod dece i mladih osoba zbog prekomerne upotrebe društvenih mreža, interneta i računarskih igara, a na koje godinama unazad ukazuju brojna istraživanja u svetu, ali i u Srbiji.
Australija će zabraniti deci mlađoj od 16 godina da koriste društvene mreže, nakon što je i njen Senat odobrio najstrože zakone na svetu.
Verovatno ste čuli da provođenje vremena na internetu nije tako dobro za vaše mentalno zdravlje.
Skoro 90 odsto domaćinstava u našoj zemlji poseduje internet priključak, a više od 80 odsto građana ima nalog na društvenim mrežama, kao što su Fejsbuk i Tviter, pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Više od 80 odsto građana Srbije ima nalog na društvenim mrežama, kao što su Fejsbuk i Tviter, pokazalo je istraživanje koje je objavljeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.
Danas mnogi za ekranima provode i više od deset sati dnevno, pri čemu se puno vremena gubi na društvenim mrežama poput Fejsbuk, Instagrama, TikToka i drugih. Količina sadržaja na tim mrežama je neiscrpna, a algoritam je prilagođen svakom pojedincu kako bi mu prikazivao samo onaj sadržaj koji bi mu mogao biti zanimljiv, što dovodi do konstantnog skrolovanja i traženja nečeg još zanimljivijeg. Taj osećaj svima je vrlo dobro poznat.
Policija je privela vozača koji je na pešačkom prelazu udario retrovizorom pešaka, a zatim ga i fizički napao, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Džonatan Heidt je socijalni psiholog, univerzitetski profesor i autor nekoliko knjiga. Jednom prilikom kada je govorio na festivalu „Budućnost svega“ u organizaciji Wall Street Journal-a istakao je četiri pravila za uvođenje mobilnih telefona u život dece.
Sve je više dece i tinejdžera koji provode previše vremena uz video-igrice, mobilne telefone i društvene mreže. Koliko to remeti psihološko sazrevanje dece i koliko ih otuđuje od vršnjaka i realnosti, a kako tome stati na put, za RTS su govorili Robert Grujičić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje i i Ranko Rajović, specijalista interne medicine i neurofiziolog.
Novi trend “hromiranje” je sve prisutniji kod mlađih generacija.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da da je problematična upotreba društvenih mreža u porastu među decom u Evropi, kao i da postoji opasnost da razviju zavisnost od onlajn igranja.
Australija planira da do kraja ove godine usvoji nove zakone koji će onemogućiti deci korišćenje društvenih mreža zbog rizika koje one imaju po njihovo telesno i mentalno zdravlje.
Koliko puta vam se dogodilo da sa svojim prijateljima razgovarate o nekim stvarima ili proizvodima na mobilnom telefonu, koje ranije niste tražili na mreži, da biste ubrzo nakon toga videli reklame vezane za te proizvode.
TikTok, jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu, sve se češće vezuje za brojne incidente pa čak i tragedije koji uključuju decu. Borba za lajkom i pregledom vremenom je postala ozbiljnija. Sumnja se da se zbog izazova na TikToku dogodila još jedna tragedija u kojoj je nastradao petnaestogodišnjak.
Bliži se početak školske godine. Deca su na raspustu većinom bila u zoni komfora, kada im se neretko dozvoljava da koriste telefone, tablete i računare češće nego inače. Prema evropskom istraživanju, rađenom pre dve godine, Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama.
Dejtovanje, gosting, bredkrambing, submarining ili podmorničenje samo su neki od izraza koji se mogu čuti kada mladi danas govore o romantičnim vezama. Termini uglavnom nerazumljivi starijima, od kojih su mnogi sa drugih krajeva sveta, postali su svakodnevica za mlade i okvir kojim definišu i određuju pravila i uslove modernog „dejtovanja“.
Srbiju je nedavno pogodila tužna vest o mladiću (17) koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, tako što je pao sa krova automobila u pokretu, a vozilo ga je maloletnik. Nažalost, ovo je još jedan u seriji rizičnih postupaka sa tragičnim ishodom koji prati trend na društvenim mrežamama.
Da li ste čuli za termin spoting? Ukoliko izdvajate značajan deo svog dana na društvene mreže, sigurno ste makar jednom, listajući početnu stranu na Instagramu ili Fejsbuku, ugledali video snimak skupog automobila ili luksuzno odevene žene u čijem je opisu naznačeno da su uočeni, recimo, tad i tad na Vračaru Jednostavnije rečeno, „spoting“ je trend u kojem neka osoba objavljuje fotografije ili video snimak nekoga ili nečega na internetu, tražeći ili deleći više informacija o tome. Deluje bezazleno ali posledice mogu biti značajne, posebno kada se koriste u malicioznom kontekstu.
Učestalo korišćenje društvenih mreža sve više dovodi do digitalne demencije i deficita pažnje, kao i do depresivnog sentimenta i krize identiteta izazvane socijalnim pritiscima.
