Mladima je danas uobičajeno da svoje uspehe i neuspehe dokumentuju na internetu čime ostavljaju digitalni trag koji ih prati sa platforme na platformu tokom godina.
Mišljenje da je prekomerna upotreba društvenih mreža štetna je ustaljeno i potvrđeno, pa ostaje nejasno zašto je deci dozovljen neograničen pristup istim i to bez roditeljskog nadzora. Nijedna promena, pogotovo nagla, nije laka, ali generacije rođene i odrasle u virtuelnom svetu 21. veka bi trebalo podsticati da se „odviknu“ od društvenih mreža.
Popularnost društvenih mreža raste neprekidno, a zvanična evropska statistika je potvrdila da 59 odsto stanovništva EU koristi mreže poput „Fejsbuka”, „Iksa”, „Instagrama”, „Snepčeta” i „Tiktoka”. Prema ovim zvaničnim podacima, u prošloj godini je, dakle, više od polovine populacije napravilo korisnički profil, objavilo poruke ili obavljalo neke druge aktivnosti na društvenim mrežama.
Nekoliko prevaranata koji nude nepostojeće ili tuđe apartmane u Grčkoj trenutno vrebaju žrtve na društvenim mrežama. Uzimaju depozit od 100 do čak 500 evra, a posle se više ne javljaju, upozorava portal „Grčka info“. Građani koji su prevareni teško mogu da dobiju nazad novac koji su uplatili, kažu u Juti i ističu da se prevare događaju ne samo kod jeftinih već i kod skupih aranžmana.
Rezultati novog istraživanja sprovedenog kako bi se uvidele razmere zloupotreba i uhođenja u digitalnom svetu pokazuju da je malo više od petine ispitanika u Srbiji, njih 21 odsto, iskusilo neki oblik uhođenja na internetu od osobe sa kojom je počelo da se zabavlja.
Žrtve mlađe od 20 godina izgubile su neverovatnih 200 miliona evra samo u 2022. godini.
Tinejdžerke u dve osnovne škole na Novom Beogradu, ali i njihove nastavnice bile su žrtve korišćenja posebnog programa. Zahvaljujući roditeljima devojaka, policija je ušla u trag onima koji su zloupotrebljavali slike i snimke i širili pornografski sadržaj. Kako saznaje Beogradska hronika, u pitanju su 13-godišnjaci.
Najave samoubistava sve češće se mogu videti na društvenim mrežama. Stručnjaci kažu da je to zapravo poziv za pomoć i da treba reagovati – razgovarati sa osobama u problemu, pozvati Centar za prevenciju suicida, ali i alarmirati policiju i Hitnu pomoć.
Novi izveštaj o uređivanju internet sadržaja Agencije za osnovna prava Evropske unije pokazuje zabrinjavajući trend – u proteklim nedeljama beleži se porast govora mržnje na mreži i to u mnogim evropskim zemljama.
