Istraživanje platforme „Zdravo dvadesete“ kaže da čak 40 odsto dvadesetogodišnjaka u Srbiji, od čega je većina devojaka, oseća umor i zamor kao glavni problem. Previše običnih prehlada oseća svaki treći ispitani, a depresija i anksioznost su problemi za više od 23 odsto mladih koji žive u Srbiji. Koliko mladi vode računa o svom zdravlju?
Zbog visokih temperatura ovih dana mnogi govore o letnjoj depresiji. Mnogi su prvi put čuli i stručni naziv – sezonski afektivni poremećaj – češći je tokom zime, ali se javlja i leti. Međutim, depresija koja nije sezonska, češća je pojava. Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je oko 300 miliona ljudi depresivno.
Koliko je osamostaljivanje mladih izvodljivo kod nas? U najkraćem, kupiti svoj stan i osnovati porodicu za ovu grupu stanovnika Srbije i dalje u većini slučajeva ostaje misaona imenica. Zato i ne čudi što je prema istraživanjima stavova mladih u Srbiji, većina spremna da, u nadi da svoju nezavisnost ostvari, napusti državu i ode u inostranstvo. Pritom, nemali broj spreman je i da u potpunosti promeni karijerni put kako bi zaradili više novca.
Mladima u Srbiji održavanje psihičkog blagostanja predstavlja izazov, pa 39 odsto njih umor i zamor percipira kao glavni problem, obične prehlade predstavljaju problem kod 31 odsto njih, dok su za 23 odsto mladih depresija i anksioznost problem.
Rođeni su 2010. godine i kasnije, potpuno odrastaju u digitalnom svetu, često koriste engleske reči, ali i psovke, tehnološki su pismeniji od roditelja, ambiciozni su i samopouzdani, vole brendove i putovanja. Nakon Milenijalaca i Generacije Z – stasala je potpuno nova demografska grupa pod imenom Alfa ili Klik generacija. Šta ih izdvaja od drugih, otkriva novo istraživanje agencija Ipsos i Direct Media.
Rezultati pokazuju da problem sa depresijom ima 60 odsto mladih u Srbiji.
Broj zaposlenih mladih u Srbiji pao je u 2023. godini za oko šest odsto u odnosu na 2022. godinu, a oko 60 odsto mladih stanovalo je sa roditeljima, rečeno je na predstavljanju izveštaja „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2023. godini“. Prema tom izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava i tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, za obrazovanje je u 2023. godini izdvojen 3,1 odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP) – u odnosu na 4,5 odsto u 2009. godini.
Svetski dan bez duvana se svake godine obeležava na globalnom, ali i na nacionalnom i lokalnom nivou u mnogim zemljama sveta. Kampanja ima za cilj da informiše opštu i stručnu javnost o posledicama upotrebe duvana, praksama duvanskih kompanija i o aktivnostima Svetske zdravstvene organizacije na suzbijanju epidemije duvana, kako bi ljudi širom sveta mogli da žive u zdravijem okruženju i kako bi se zaštitile buduće generacije od posledica upotrebe duvana.
Svaka generacija u istoriji imala je svoj žargon, ali od pojave interneta, prešao je jezičke barijere i postao globalni. Na društvenim mrežama oduvek je bilo skraćenica, kojima su se mladi služili, kako bi svoje dopisivanje sa prijateljima učinili efikasnijim, ali su vremenom postale svetsko sredstvo sporazumevanja, pa će vaše „LOL“ (odnosno, „Laughing Out Loud“ ili „smejanje naglas“) podjednako razumeti i Englez, Azerbejdžanac i Indonežanin.
Svaki drugi petnaestogodišnjak u Srbiji probao je alkohol, a sedam odsto njih ga redovno konzumira, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Piju i mlađi, a posebno zabrinjava što se starosna granica stalno snižava i što je sve više devojčica koje piju.
Svaki drugi trinaestogodišnjak pije alkohol, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Od početka godine, redovno je u saopštenjima Hitne pomoći da je zbrinuto više maloletnika zbog teške alkoholisanosti. Kada mladi najčešće piju i šta o tome kaže zakon? I da li je alkoholizam društveno prihvaćen i za decu.
Većina adolescenata u Srbiji zadovoljna je svojim životom, ocenjujući ga prosečnom ocenom 8,3 od mogućih 10. Visok nivo zadovoljstva životom najviše je zastupljen kod učenika i učenica petog razreda osnovne škole, a sa uzrastom se smanjuje prosečna ocena zadovoljstva životom, pri čemu veću prosečnu ocenu daju dečaci, pokazala je najnovija studija Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Poremećaji ishrane i gojaznost su tema drugog Nacionalnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem koji nosi naziv „Od razumevanja do izlečenja“ što je najvažnija poruka u borbi protiv ovih, sve češćih, problema koji se javljaju u periodu adolescencije.
Muškarcima je bitno da imaju mnogo prijatelja i skupu garderobu, dok žene više vrednuju povezanost i brigu za druge, kao i slobodno vreme.
Ni rekordno niska nezaposlenost od 9,1 odsto, ni 52.000 radnih dozvola stranim radnicima nisu umanjili potražnju za radnom snagom. Prema procenama, i dalje nedostaje 20.000 profesionalnih vozača u teretnom i transportnom saobraćaju, kao i radnika svih profila u građevinarstvu. Ni u drugim sektorima nije mnogo bolje.
Sve više mladih osoba pije lekove za smirenje, a mnogi od njih to rade mimo lekarskih recepata, uz mešanje sa alkoholom, što može potencijalno da bude opasno, upozoravaju stručnjaci.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih izjavila je za RTS da svaka peta zaposlena mlada osoba ima primanja oko 80.000 dinara, ali da je potrošačka korpa 100.000 dinara, što im onemogućava da se ranije osamostale. Ističe da su mladi spremni da rade, ali da svoj rad vrednuju i ne žele neplaćene radne prakse.
Iako su do sada bila dva pokušaja da se seksualno vaspitanje uvede u školske programe, oba pokušaja su propala i to uglavnom zbog otpora pojedinaca ili grupa. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra smatra da bi nadležna ministarstva morala da ponude neki program ističući da što je veće znanje, manja je spremnost mladih da se rizično ponašaju. Profesorka biologije Snežana Romandić naglašava da škola ne daje dovoljno informacija mladima o toj temi, kao i da oni barataju s velikim brojem poluistina koje su štetne po njih.
Energetska pića sve su popularnija među mladima, ali i decom u Srbiji. Često se na ulici mogu videti osnovci sa limenkom tog pića u rukama. Ne koštaju previše, u slobodnoj su prodaji, tako da za džeparac deca mogu da ih kupe. Nisu svesni kakve to posledice može imati na njihovo zdravlje. Čak ni roditelji u tome ne vide poseban problem.
Strah, zabrinutost, zbunjenost i beznađe – kroz takav vrtlog emocija prolaze roditelji kada shvate da dete boluje od poremećaja ishrane. U prvi mah misle da je to prolazna faza, ali kada uvide da je reč o ozbiljnoj bolesti sa visokom stopom smrtnosti, nailaze na još jedan zid – doktori ne znaju kako da pomognu njihovom tinejdžeru. Kreću u kontraofanzivu sa vrlo slabim oružjem – bez informacija, dok dete stravičnom brzinom gubi na težini.
