Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama među mladima porastao je ove godine za trećinu, što ukazuje na hitnu potrebu za merama koje će poboljšati bezbednost na putevima, izjavio je načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević za današnje izdanje lista „Nova“.
Gotovo polovina saobraćajnih nesreća posledica je brze vožnje, pokazuje zvanična statistika o broju poginulih i povređenih na našim putevima. Svake godine pogine oko sto mladih ljudi, između 15 i 30 godina. Agencija za bezbednost saobraćaja je zato pokrenula kampanju „Uspori, život te čeka“. Direktor Agencije Branko Stamatović naglašava da mladi ne smeju da koriste vožnju za dokazivanje, a da roditelji treba da što više vremena provedu u vožnji sa svojom decom.
Dok jedni imaju romantičnu viziju braka, za druge je odlazak kod matičara sinonim za gubitak nezavisnosti, po poslednjim podacima istraživanja. Kako te stavove obrazlažu i da li mladi danas sve kasnije stupaju u brak?
Kompanija NIS i ove godine nastavlja da, putem programa „NIS Energy“, pruža šansu mladima da prvo zaposlenje ostvare u NIS-u, jednoj od najvećih energetskih kompanija u regionu sa više od 13.000 zaposlenih.
Trećina mladih veruje da nikada neće moći da kupi stan, a njih 38 odsto veruje da će to moći tek između 30. i 45. godine. Njih dve trećine (66,4 odsto) i dalje žive u svom rodnom mestu, dok se trećina odselila iz svog mesta – ali samo 14 odsto mladih „čvrsto“ ne želi da napusti Srbiju – pokazuje istraživanje koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije.
Čak 17 odsto mladih radi bez ugovora, odnosno na „crno”, a više od polovine njih (56 odsto) bilo je na nekom programu praksi. Za razliku od prošle godine, kada je oko 13 odsto bilo na plaćenoj praksi, taj broj sada iznosi 18 procenata, pokazuju najnoviji podaci Alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o položaju i potrebama mladih.
Više od polovine mladih u Srbiji ne napušta svoju devojačku ili momačku sobu sve do ulaska u četvrtu deceniju – prosečno do svoje 34. godine žive u porodičnom gnezdu.
Porast anksioznosti kod mladih, i uopšte problema sa mentalnim zdravljem, prouzrokovani su atmosferom u kojoj postoje pritisci kako morate da izgledate, kako da se oblačite, koliko novca da imate.
Poslednji u nizu glasova koji su skrenuli pažnju na činjenicu da kancer dobijaju sve mlađi ljudi je američki onkolog Nikolas De Vito. Ovaj lekar se oslonio na svoju praksu i nekoliko studija tvrdeći da je glavni uzrok crne statistike unos veoma prerađene hrane.
Oko 49 odsto mladih namerava da se odseli iz zemlje, a od ovog broja 28 njih kaže da još nije počelo da planira odlazak. Iako 31 odsto mladih sada ne planira da nastavi život van granica Srbije, ipak tu mogućnost ne isključuje, pokazuje najnoviji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. godinu Krovne organizacije mladih.
Trećina mladih u Srbiji smatra da nikada neće moći da kupi nekretninu i da mogu da je steknu isključivo nasledstvom. Oni koji veruju da će u toj nameri uspeti – njih 38 odsto, smatra da će se to dogoditi između 30. i 45. godine, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije. Prema rečima Miljane Pejić iz ove organizacije, mladi u Srbiji nemaju preduslove za osamostaljivanje, a dominantni razlozi za to su finansijski.
Rezultati istraživanja pokazuju da 52 odsto mladih opravdava nasilje. Svedeno na jedno odeljenje – to je više od polovine učenika.
Ove godine krovna organizacija Mladih Srbije objavila je rezultate godišnjeg istraživanja o položaju i potrebama mladih u Srbiji. Skoro polovina ispitanih, starosti između 15 i 30 godina, planira da se odseli iz Srbije, a samo njih 14 odsto zna sigurno da neće napustiti zemlju. Kao razloge za iseljenje navode viši životni standard, dostojanstven život, ali i bolje javne usluge. U Srbiji se skoro polovina mladih često oseća anksiozno, a ono što zaista zabrinjava je to što više od polovine njih smatra da nasilje može biti opravdano.
Elektronske cigarete postale su novi trend među tinejdžerima, koji, uprkos zakonskoj zabrani, dolaze do njih bez ikakve kontrole.
Istraživanje platforme „Zdravo dvadesete“ kaže da čak 40 odsto dvadesetogodišnjaka u Srbiji, od čega je većina devojaka, oseća umor i zamor kao glavni problem. Previše običnih prehlada oseća svaki treći ispitani, a depresija i anksioznost su problemi za više od 23 odsto mladih koji žive u Srbiji. Koliko mladi vode računa o svom zdravlju?
Zbog visokih temperatura ovih dana mnogi govore o letnjoj depresiji. Mnogi su prvi put čuli i stručni naziv – sezonski afektivni poremećaj – češći je tokom zime, ali se javlja i leti. Međutim, depresija koja nije sezonska, češća je pojava. Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je oko 300 miliona ljudi depresivno.
Koliko je osamostaljivanje mladih izvodljivo kod nas? U najkraćem, kupiti svoj stan i osnovati porodicu za ovu grupu stanovnika Srbije i dalje u većini slučajeva ostaje misaona imenica. Zato i ne čudi što je prema istraživanjima stavova mladih u Srbiji, većina spremna da, u nadi da svoju nezavisnost ostvari, napusti državu i ode u inostranstvo. Pritom, nemali broj spreman je i da u potpunosti promeni karijerni put kako bi zaradili više novca.
Mladima u Srbiji održavanje psihičkog blagostanja predstavlja izazov, pa 39 odsto njih umor i zamor percipira kao glavni problem, obične prehlade predstavljaju problem kod 31 odsto njih, dok su za 23 odsto mladih depresija i anksioznost problem.
Rođeni su 2010. godine i kasnije, potpuno odrastaju u digitalnom svetu, često koriste engleske reči, ali i psovke, tehnološki su pismeniji od roditelja, ambiciozni su i samopouzdani, vole brendove i putovanja. Nakon Milenijalaca i Generacije Z – stasala je potpuno nova demografska grupa pod imenom Alfa ili Klik generacija. Šta ih izdvaja od drugih, otkriva novo istraživanje agencija Ipsos i Direct Media.
Rezultati pokazuju da problem sa depresijom ima 60 odsto mladih u Srbiji.
