Efikasno upravljanje prodajom i laka naplata robe i usluga ključni su za uspeh svakog poslovanja. Danas, uz pomoć uređaja koji su prema zakonu o fiskalizaciji obavezni, ali i upotrebom savremenih tehnologija to nikada nije bilo lakše.
Građani Srbije sve češće plaćaju preko kju-ar (QR) kodova i mobilnim telefonom, pokazuju podaci Narodne banke za treće tromesečje prošle godine. Samo od jula do septembra obavljeno je 21,7 miliona transakcija, što je rast od gotovo 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Skoro dve trećine građana Srbije (više od 60%) koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja, a broj korisnika platnih kartica je duplo veći nego pre sedam godina, pokazalo je istraživanje Ipsosa sprovedeno u okviru Inicijative Bolji način.
Rok za plaćanje godišnjeg poreza na imovinu za četvrti kvartal 2024. godine za fizička i pravna lica i preduzetnike ističe u četvrtak 14. novembra.
U Domu zdravlja Pančevo moguće je plaćanje karticom za određene usluge.
U Norveškoj i Finskoj najmanje koriste gotovinu – tek dva odsto plaćanja. U Srbiji svaki drugi građanin koristi bezgotovinsko plaćanje, ali većina kaže da se sigurnije oseća sa kešom. Valjda se zbog toga na kraju 70 odsto elektronskih transakcija završi plaćanjem u gotovini. Naručimo internetom, platimo kešom.
Broj plaćanja koja su fizička i pravna lica i preduzetnici realizovali mobilnim telefonom u 2023. bio je 87 miliona, što je za 29,2 odsto više nego godinu dana ranije kada je bilo 67,3 miliona plaćanja, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Dok u Francuskoj i Belgiji više od 90 odsto građana plaća karticom, u Austriji i Sloveniji sve češće se u restoranima može videti natpis – primamo samo gotovinu. U Srbiji se najčešće plaća karticom, a stručnjaci smatraju da je to bolja opcija. Još bolje domaće kartice, jer se ne plaća provizija, kaže Dušan Uzelac sa finansijskog portala „Kamatica“.
U EU ubuduće će biti zabranjena plaćanja u gotovini viša od 10.000 evra – mera je oko koje su se saglasili Evropski parlament i države članice u cilju borbe protiv pranja novca, prenosi onlajn izdanje nemačkog „Špigla“.
Za prvih devet meseci ove godine građani Srbije su, plaćajući karticama u inostranstvu, potrošili više od 1,2 milijarde evra.
U istraživanju koje je sprovela kompanija CEPER u 12 zemalja Centralne Evrope, apsolutna većina stanovništva poseduje kreditne ili debitne kartice.
