Najplaćenije industrije u Nemačkoj su bankarstvo, farmacija, vazduhoplovstvo, nauka i istraživanje, dok su među najmanje plaćenim sektorima poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo.
Prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih u poslovnom okruženju regulišu se radnim pravom. Pre potpisivanja ugovora o radu, važno je da svaka strana bude upoznata sa pravima, obavezama i zaštitama koje pruža ovaj pravni okvir.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je juče da je rad prosvetnih radnika posebno vrednovan i da je povećanje plata za 12 odsto korektan i konstruktivan predlog, kao i da se niko sa prosvetarima ne inati, već da za svako povećanje zarada mora da postoji ekonomsko pokriće.
U Srbiji su najveće plate i dalje u sektoru informacionih tehnologija – više nego dvostruko veće od srpskog proseka, pokazuju podaci zvanične statistike, ali i oglasa kojim poslodavci traže radnike.
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić izjavio je danas da je Srbija u svega nekoliko godina, zahvaljujući radu aktuelne i prethodnih vlada, ostvarila „impresivne rezultate“ u digitalizaciji i sektoru Informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) a da je u prvih sedam meseci ove godine, ostvaren rast 20,29 odsto.
Prosečna mesečna neto plata za prvih šest meseci ove godine iznosila je 96.579 dinara što je nominalno za 14,7 odsto a realno za 9,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Vlada Republike Srbije povukla je ponudu da svim zaposlenima u predškolstvu plate od 1. januara 2025. godine budu uvećane 12 odsto, piše Politika.
Vlada Srbije izašla je sa predlogom da plate u predškolskim ustanovama od 1. januara 2025. godine linearno budu povećane za 12 odsto. Sa druge strane predstavnici sindikata zaposlenih u vrtićima tražili su da to povećanje bude 21 odsto, kako bi se dostigla projektovana prosečna plata u Srbiji za taj period.
Vlada Srbije raspravljaće o rebalansu budžeta. Ministar finansija Siniša Mali kazao je da je reč o pozitivnom rebalansu, jer su zabeleženi prihodi veći za 133 milijarde dinara i da će se predlogom rebalansa taj novac rasporediti na poljoprivredu, zdravstvo, prosvetu, ali i Vojsku Srbije.
Ministri Ivica Dačić, Slavica Đukić Dejanović i Zoran Gajić zarađuju mesečno više od 3.000 evra.
Plate u javnom sektoru čiji je neto prosek za jun iznosio 97.957 dinara, bile su za oko 2.000 dinara veće od republičkog proseka za ovaj mesec, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Savez samostalnih sindikata Srbije je najavio da će predložiti da minimalna zarada 2025. godine bude 60 odsto vrednosti prosečne potrošačke korpe, odnosno 61.858 dinara ili 355,5 dinara po satu.
Čak 87 odsto zaposlenih nema platu za život, odnosno toliko radnika je imalo platu manju od 140.000 dinara, pokazuju zvaničnim statistički podacima za maj. Plata koja pokriva osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica u Srbiji iznosi 144.457 dinara. To pokazuje najnoviji obračun Centra za politike emancipacije.
Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor Duško Pejović navodi za RTS da domaće kompanije najčešće nepravilno iskazuju prihode i rashode u finansijskim izveštajima, kao i da vrlo često odstupaju od zakona i procedura, naročito kada su u pitanju javne nabavke i obračun plata.
Reprezentativni sindikati u prosveti saopštili su danas da očekuju hitno zakazivanje sastanka o povećanju plata prosvetnim radnicima, jer dogovoreni, koji je trebalo da bude održan 15. jula, nije održan.
Fudbalski tim Danske za Euro 2024 odbio je povećanje plata kako bi osigurao jednaku osnovnu platu za fudbalerke kada igraju za nacionalni tim.
Poslovanje malih preduzeća često je suočeno sa izazovima koji nameću neobične i ponekad kontroverzne prakse. Jedna od najrasprostranijih je isplata minimalca na račun, dok se ostatak plate daje u kešu. Razlog za ovo je jednostavan: visoki doprinosi i porezi.
Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Žene u proseku imaju 14,26 odsto nižu zaradu od muškaraca.
Prvomajska krilatica „osam sati rada, osam sati slobodnog vremena i osam sati odmora“, iako skovana u vreme industrijske revolucije i danas nekima zvuči kao mit.
