Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Žene u proseku imaju 14,26 odsto nižu zaradu od muškaraca.
Prvomajska krilatica „osam sati rada, osam sati slobodnog vremena i osam sati odmora“, iako skovana u vreme industrijske revolucije i danas nekima zvuči kao mit.
Zarada je za svakog zaposlenog najznačajnije pravo po osnovu rada. Zakon o radu propisuje iz čega se sve zarada sastoji, kao i kada i u kom iznosu se plaća naknada zarade. Zakon isto tako uređuje i pojam minimalne zarade, odnosno iznosa zarade ili njene naknade ispod koje se ne može ići. To je granica koju poslodavac mora da poštuje.
Prosečna plata u januaru u Srbiji bila je 95.000 dinara. Gotovo tri puta više zarađivali su programeri, a na dnu lestvice su zaposleni u hotelima i restoranima, sa prosečnom zaradom od 60.000 dinara. Zato, tokom cele godine, a naročito pred leto – reke naših konobara, kuvara i sobarica odlaze na rad u okolne zemlje, ali i u celu Evropu.
Januarske neto plate u javnom sektoru su, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za oko 5.500 dinara bile veće od republičkog proseka.
Na osnovu podataka portala eNauka i međunarodno priznatih naučnih rezultata, nedavno je objavljena lista na kojoj su naši najbolji istraživači. Zbog svojih izvanrednih dostignuća, njih 10 odsto u naredne dve godine imaće uvećanu platu za 30 odsto. Prvi korak bio je da se plate izjednače i da se napravi fer sistem, kaže ministarka Jelena Begović.
Prosečna neto plata u Srbiji prošle godine, za dvanaest meseci, iznosila je 86.007 dinara, što je oko 732 evra. Za godinu dana plate su nominalno porasle 14,8 odsto. Iz godine u godinu praktično nema promena u tome ko najviše, a ko najmanje zarađuje.
Mnoge zemlje se suočavaju sa deficitom radne snage, a taj problem prisutan je i u Srbiji. Novi uslovi i izazovi na tržištu rada doveli su do toga da su neka zanimanja postala traženija, ali i plaćenija. Oni koji ne treba da brinu da će naći posao, ali i dobro zaraditi su svakako zanatlije i vozači. Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su i oni iz IT sektora. Odmah uz IT stručnjake su i mašinski i elektroinženjeri, ali i prodavci.
Ove nedelje istraživačima u Srbiji treba da legne uvećana januarska plata. Očekuju znatno više novca nego što su do sada primali, jer je od Nove godine prvi put počela primena koeficijenata za plate u nauci.
Platni jaz između žena i muškaraca za 2018. godinu iznosio je 8,8 odsto, što znači da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto, a taj podatak svrstao je Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.
Minimalna neto zarada, za ostvareni pun fond časova rada (168 časova), u februaru 2024. godine iznosi 45.528 dinara (168×271 dinar).
Poslovi vezani za kompjutere, obnovljive izvore energije, veštačku inteligenciju, bezbednost na internetu su zanimanja koja će biti tražena u narednom periodu.
Vozači u Srbiji mogu da zarade i do 350.000 dinara mesečno, vodoinstalateri 240.000, frizeri i pekari do 200.000. Prema poslednjim podacima Infostuda, najveći pad interesovanja je za IT stručnjake – potražnja je čak upola manja nego prošle godine za stručnjacima iz ove oblasti.
Ukupan pad broja oglasa za posao u 2023. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, iznosi šest odsto, što svedoči o izvesnom opadanju aktivnosti na tržištu rada.
U Srbiji su od danas plate u javnom sektoru uvećane 10 odsto, penzije za 14,8 odsto i minimalna zarada za 17,8 procenata.
Medicinari, ugostitelji, pojedini trgovci, policajci i drugi biće i 1. i 2. januara na svom radnom mestu, kako bi svi ostali mogli bezbrižno da provedu predstojeće praznike. Duško Vuković iz Saveza samostalmnih sindikata Srbije za N1 kaže da za to mora da im sledi uvećanje zarade.
Trenutno, minimalna cena rada iznosi 230 dinara po radnom satu, a u narednoj godini radni sat vredeće 271 dinar. Ipak, trebalo bi znati da minimalna zarada nije unapred fiksirana svakog meseca, već se određuje upravo na osnovu minimalne cene rada, ali i vremena provedenog na radu.
Od Nove godine nekoliko kategorija građana može da računa na veća mesečna primanja – zaposleni u javnom sektoru, odnosno prosveti, zdravstvu, radnici na minimalcu, pa i penzioneri. Najveće povećanje sleduje onima koji rade za minimalac, ali će bez obzira na novi iznos, oni i dalje živeti ispod svakog nivoa. Sa druge strane, prosvetni radnici, koji nesumnjivo postaju deficitarna profesija, i dalje će primati plate niže od prosečne u Srbiji.
Minimalna cena rada biće povećana za 17,8 odsto od 1. januara 2024. godine, kada će umesto sadašnjih u proseku 40.020 dinara, iznositi 47.154 dinara mesečno.
