Od ukupno 13 neradnih dana u 2025. godini, u februaru svi zaposleni imaju čak tri povodom Dana državnosti – 15, 16. i 17. februar. Ako državni praznik padne u nedelju, prvi naredni radni dan takođe se proglašava neradnim.
Povodom predstojećeg praznika Sretenje, saobraćajna policija će sprovoditi pojačanu kontrolu na putevima širom zemlje koja počinje danas i trajaće do 17. februara.
Vozače danas očekuju različiti, ali uglavnom dobri uslovi za vožnju, a zbog predstojećeg produženog vikenda očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja.
U Srbiji će 15, 16. i 17. februar biti neradni dani zbog obeležavanja Dana državnosti Srbije – Sretenja.
Današnji praznik – Bogojavljenje, obeležava se u spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu. Jedan je od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Tradicionalno se na ovaj dan pliva za Časni krst.
Na sednici je usvojen Zaključak kojim se poslodavcima u Srbiji preporučuje da zaposlenima omoguće da ne rade na Badnji dan, s obzirom na značaj Božića kao verskog praznika koji praznuje većina građana i potrebe njegovog prikladnog praznovanja i obeležavanja, a imajući u vidu značaj Badnje večeri, kao dela božićnih praznika.
U Srbiji i svetu danas se obeležava Dan primirja, povodom sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
JKP „Higijena“ u ponedeljak, 11. novembra 2024. godine, neće kontrolisati i naplaćivati parkiranje u zoniranim delovima grada zbog obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Procenjuje se da će između 100 i 150 hiljada građana Srbije iskoristiti ovaj produženi praznični vikend za putovanja. Jedan deo njih se odlučio za destinacije u Srbiji, ali deo će za praznike otputovati u neke od evropskih gradova i gradove u regionu, izjavio je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.
Pantransport obaveštava da će u ponedeljak, 11. novembra, tokom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, svi polasci biti realizovani prema redu vožnje za nedelju i praznike, kako na međumesnim linijama, tako i na linijama gradskog i prigradskog saobraćaja.
Državni praznik koji nam se približava je Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se širom Evrope, ali i u Srbiji obeležava se neradno 11. novembra. S obzirom na to da ove godine praznik pada u ponedeljak mnogi će taj neradni dan iskoristiti da produže vikend, jer će i đaci u Srbiji 11. i 12. novembra imati jesenji raspust, pa neće morati u školu.
Za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji nova školska 2024/2025. godina počinje u ponedeljak, 2. septembra, a osim kratkoh predaha u novembru đaci će celo prvo polugodište provesti radno.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Uspenja presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
U Srbiji se danas, 24, maja obeležava državni praznik – Dan Ćirila i Metodija, odnosno Dan slovenske pismenosti i kulture.
Pravoslavni hrišćanski vernici danas obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista po Julijanskom kalendaru, najveći i najstariji hrišćanski praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
Uskrs se slavi uvek u nedelju i to prve nedelje posle prolećne ravnodnevnice, odnosno posle punog meseca. Međutim, još je komplikovanije – kada se određuje datum ovog velikog hrišćanskog praznika, uključuje se astronomija, matematika i hrišćansko predanje.
Mladenci se slave 22. marta, a posvećeni su uspomeni na stradanje svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine.
Veliki Vaskršnji post, najduži i najznačajniji u pravoslavnoj veri, počinje sutra, 18. marta, a završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista, koji se ove godine slavi 5. maja.
Simbol praznika je mali predmet zakačen za crveno-beli šnur, nosi se ceo mart mesec, i taj običaj, za koji nauka tvrdi da je star oko 8.000 godina, živa je tradicija Rumuna u južnom Banatu, a od 2012. godine uvršten je i na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
