U Pančevu prošle godine više od četrdesetoro dece izdvojeno iz bioloških porodica

PANČEVO, 3. avgust – Kroz procedure i procene stručnjaka Centra za socijalni rad “Solidarnost” Pančevo, u 2015. godini zbog sumnji na zanemarivanje i zlostavljanje prošlo je ukupno 215 dece.  Tokom te godine četrnaestoro dece je izdvojeno iz bioloških porodica, najčešće urgentno smeštano u hraniteljske, jer je timska procena bila da je to za dobro te dece. Zbog odsustva roditeljskog staranja, jer su odsutni ili preminuli, sedmoro dece je pod starateljstvom Centra. A zbog sprečenosti roditelja da brinu o deci, zbog odlazaka u bolnicu, teške bolesti ili odlaska u zatvor – staranje o dvanaestoro dece je 2015. godine preuzeo Centar. Bilo je i 14 slučajeva da zbog problema u ponašanju deteta, gde roditelji nisu mogli da utiču da se ponašanje popravi, deca promene staraoca.

U Centru za socijalni rad rade timski, pa su i naši sagovornici po ovoj komplesnoj i osetljivoj temi, pored direktora, Zorana Albijanića i Nada Kuzmanović Tomušilović, supervisor u službi za decu i mlade, i Snežana Civrić Markov, rukovodilac pravne službe.

Kako nam je objašnjeno, lišavanje roditeljskog prava je drastična mera, a svima je u interesu, ukoliko je moguće osigurati dobrobit deci, da ostaju u biološkim porodicama. Stoga, posle prijava koje su često anonimne, ali i slučajeva gde se posumnja na zanemarivanje ili zlostavljanje, kroz rad po drugim nadležnostima sledi obimna provera, razgovori, čitava istraga kako bi se utvrdile stvarne okolnosti. Praktično snimanje stanja – dijagnostika.

Pored pohađanja osnovne škole, proverava se briga o zdravlju dece u zdravstvenim ustanovama, čitava okolina porodice i ambijent u kome deca rastu i razvijaju se. Multidisciplinarni timovi Centra za socijalni rad zatim pokušavaju da uključe roditelje, da ih i merama savetima, pa i nadzorom prenu, kako bi obezbedili, kroz podizanje kapaciteta samih porodica, da do dobrobiti za zapostavljenu decu dođe. Tek u slučajevima gde nije moguće podići roditeljske kapacitete, primenjuje se mera izdvajanja deteta iz porodice.

Rad u ovakvim slučajevima prate građanski ali i krivični postupci. U našem pravnom sistemu je, recimo, neupućivanje dece u osnovnu školu, što je obaveza, osnov za krivični postupak. Često postupci i počinju kada se uoči kako deca ne idu u školu. A opet bude slučajeva da se u zanemarivanje posumnja i kroz vođenje slučajeva razvoda. Pa i preko samih nn prijava. Neretko i deca tinejdžera prijave nasilje u porodici, čija su i sami direktna ili indirektna žrtva.

Lišenje roditeljskog prava je sudski postupak, pa se sudskim postupkom to pravo i vraća. A vodi kada je to moguće i do usvajanja. Tako da roditelji pristaju da, kada je to neophodno, sami odustanu od roditeljskog prava, jer im to omogućava nadalje češće viđanje i bolji kontakt sa decom.

Kada naiđu na saradnju roditelja, kroz savete mere i nadzora, često se dođe do rezultata koji vode dobrobiti dece. U slučaju da saradnja izostane, u skladu sa procenom stepena ugroženosti i rizika, desi se i da se deca urgentno sklanjaju i  izvode iz porodica. A za takve roditelje efikasniji biva krivični postupak.

Posebna situacija je sa decom između 10 i 15 godina, koja uprkos utvrđenoj neophodnosti ne žele da napuste biološku porodicu. Pa joj se i posle napuštanja vraćaju. Tu ni Centar za socijalni rad ne može da reaguje prisilom.

Postoje i slučajevi gde se reaguje na uočeno zbog dobrobiti dece, iako to zadire u običaje tog naroda. Kao recimo sklapanje brakova sa mlađim maloletnicama od 13 godina. Što jeste običaj kod nekih naroda, ali i krivično delo, ukoliko je supružnik punoletan u Srbiji.

U praksi postoje i slučajevi gde razvedeni roditelji zloupotrebljavaju decu u međusobnim obračunima. Često odbijajući da daju saglasnost za putovanje, pa se i tu pokreću postupci čiji rezultat bude procena da putovanjima sa jednim od roditelja dobrobit deteta nije ugrožena, već naprotiv. Pa se saglasnost ishoduje na ovaj način. Međuroditeljski obračuni rezultiraju i prijavama za zanemarivanje i zlostavljanje, zbog i u igri zadobijene modrice, pa se i tu, u svakom otvorenom i prijavljenom slučaju, vrši razmatranje i stručna procena.

 Kako naši sagovornici ističu teško se dolazi do istine, ali se radi sve da se sazna što više. Ti ljudi ističu kako vole svoju decu, na svoj način, a cilj timova Centra za socijalni radi nije zatvor za roditelje, nego pozitivna promena, odnosno dobrobit dece. Koja se često ostvari kroz pružanje podrške porodici.

Naši sagovornici iz Centra za socijalni rad “Solidarnost” naglašavaju  kako se nikad deca ne izdvajaju iz bioloških porodica zbog materijalnog statusa same porodice. Uvek se ceni situacija u svakoj od porodica pojedinačno. Da li u okviru svojih mogućnosti pružaju barem minimum koji je detetu neophodan za razvoj.

Što se statističkog trenda broja zapostavljene i zlostavljane dece tiče, kažu, kako se taj broj bitno ne menja iz godine u godinu.

U društvu u kome živimo naravno ostaje ona tamna brojka – deca koja su zapostavljena Ili zlostavljana, a čiji problemi nisu postali vidljivi, jer to niko nije prijavio.

V. Đoković

PANČEVO, 3. avgust – Kroz procedure i procene stručnjaka Centra za socijalni rad “Solidarnost” Pančevo, u 2015. godini zbog sumnji na zanemarivanje i zlostavljanje prošlo je ukupno 215 dece.