Slovačko, vojlovačko….društvo svih nas…náš Detvan

Pročitajte tekst na slovačkom jeziku.

42. godine iz perspektive večnosti je samo malo zrno pustinjskih granica. U ljudskim očima ovaj period predstavlja život nekoliko generacija. Bilo bi zanimljivo zaviriti u godinu 1975 kada se rodila osnova društva Detvan, ali i godina pre toga, zato što počeci imaju korene još u ranijem istorijskom obdoblju. Poznata je činjenica, da su Vojlovčani svoju kulturu i tradiciju sačuvali tako što su se amateri susretali po kućama, u skromnim kafanama, na parohiji, a kasnije u školi, Vatrogasnom društvu i u Domu kulture. Posle dužeg vremena osnovali su slovačko društvo na nivou grada Pančeva. Dana 23.marta 1975.godine osnovano je Slovačko kulturno prosvetno društvo, rodio se Detvan. Detvan, zbog toga što je najveći pesnik slovačkog romantizma, u kojem se vodilo računa o slovačkoj etničkoj savesti svih naroda, Andrej Sladkovič, tvorac najlepše slovačke kompozicije a glavni lik je Martin, momak iz slovačkog sela Detva. Sve je to upućivalo na naziv novo osnovanog društva, čiji je kršten kum bio Ondrej Lenhart, predsednik inicitivnog odbora.

Često nam kroz misli prolaze pitanja: „Koliko je članova društva prošlo kroz prag njegovih vrata?‟ Matematičkim preračunom, ako bi smo korake pojedinaca u periodu od 1975 – 2016. godine izračunali, dobili bi broj sa nekoliko nula. To bi bili samo osnovni statistički, materijalni i lični podaci. Jedan od glavnih ciljeva aktivnosti članova  društva od osnivanja do danas, rukovodioca raznih sekcija trudi se da nastavi ono što su u društvo unele prethodne generacije. Ovo kulturno bogatstvo bilo je obogaćeno novim osnovama i koreografijama. Izvor istraživanja bili su razgovori sa starijim ljudima iz sela koji se prisećaju na stare običaje i navike. Upravo na toj osnovi rukovodioci su uspeli da ih obnove. Možda se nekome čini da je 42.godine malo ali u ovakvoj višenacionalnoj sredini, svaka godina treba da se ceni. Vojlovčani uvek govore, da je lako biti Slovak u nekom velikom gradu ili selu, ali u malom je najteže. Godine su teške, sve je manje Slovaka na ovim prostorima, a broj mešovitih brakova je sve veći. Svaki član je dobrodošao i poštovan u ovom društvu. Svi se trude da očuvaju društvo od zaborava. Zato se se dešava u društvu, da dolaze i ljudi drugih nacionalnih manjina kako bi pomogli prilikom nekih akcija, dešavanja, da li su to pozorišni, plesni ili pevački nastupi. Za svo proteklo vreme u društvu su se menjale nekolike generacije Vojlovčana, koje su imale veliko srce za amaterstvo i s radošću su mu se posvećivali.  Često učešće u Detvanu prelazi sa oca na sina, s majke na ćerku. Neke članove je Detvan spojio na ceo život. Dolazak u društvo na razne sekcije nekima je sastavni deo života. Uprkos mnogim obavezama uvek su pronalazili i ostavljaju vreme za probe i nastupe. Iako mnogi već neučestvuju u društvu, nose sa sobom predivne uspomene i dogadjaje, tako u srcu ljubav prema folkloru, pevanju, pozorištu, vezu, zato s radošću iskrorišćavaju svaku priliku da  pogledaju nastupe ili prigodne izložbe. Kako mnogi govore, dok se igra, njima noge same plešu a u oku zasija i poneka suza sa uspomenom na period kada su bili aktivni u društvu.

Jako je teško voditi toliko veliku grupu ljudi, biti odgovoran za svaku sekciju. Zato nesmemo zaboraviti na one predsednike koji su posvetili i žrtvovali svoje vreme. Za vreme svojih 42. godine od postojanja društvo su vodili predsednici Božidar Oravec, Jan Valek, Jan Marek, Terezia Nedeljev Hraško, Mihal Marko, Miroslav Oravec, a današnjim predsednikom je Mihal Spišiak.Detvan to nije samo naziv. To je drugi dom, tu su uglavnom ljudi koji ga čine, koji ulažu u njega celo svoje srce, kako napor za kontinuitet tradicije i narodne kulture, počeći od osnivaoca pa sve do njihovih naslednika- rukovodioca i bezbroj članova, koji su se menjali svih ovih godina. U Detvanu se okupljaju svi oni kojim je važno očuvanje, čistoća slovačkog jezika, običaja, slovačkih narodnih igara i pesama. Bilans kulturno umetničkih aktivnosti je takav, da o njima možemo s ponosom govoriti. Zajedno sa ulaskom u društvo, svaki član postaje član jeden porodice. Zajednički potrošeno vreme na probama, putovanjima, nastupima spajaj ih i tako stvaraju jednu veliku rodbinu. Dešava se da kada duže vreme nemaju probe ili nastupe, osećaju nedostatak kontakta sa ostalim članovima. Nedostaju im probe, putovanja. Njihovi odnosi su prijateljski i srdačni. Često se dešava da partneri u igri vremenom postaju  bračni drugovi. Upravo zbog toga se dešava da članstvo prelazi s roditelja na decu. Često su članovi bile i cele porodice – roditelji, deca, bake i deke. Ovo ne bi bilo da nije bilo onih kojim je bilo bitno da očuvaju čistoću slovačkog jezika, običaja, igri i pesama. Vojlovački Detvan u svom plodnom 42.godišnjem radu postao u centru pažnje zahvaljujući mreži raznih sekcija, uspešno obavljajući razne aktivnosti. Od samog osnivanja u društvu su podjednako aktivne razne sekcije kao što su sekcije vezilja, folklorna – dečija i starija, pevačke grupe, orkestar, mladja i starija pozorišna grupa. Uglavnom su svi članovi, kako pevači, muzičari, plesači amateri. S druge strane, istorijska realnost je i to da su u redovima društva izrasli i profesionalni pevači i muzičari koji su osnove svog umetničko životnog opredeljenja dobijali na daskama vojlovačke bine. Članstvo nudi i razne mogućnosti kao npr. Putovanja i nastupe u raznim selima i u inostranstvu. Upravo, prilikom ovih putovanja, ostvaruje se mogućnost posete različitih zanimljivih gradova i istorijskih spomenika. Većina ljudi nikada ne bi ni posetila svet da nisu bili u Detvanu. To je i prilika da razmenimo iskustva, stavove, mišljenja o raznim temama.

Ovom prilikom želimo društvu, da omladina nikada ne izgubi želju za folklor, pevanje, pozorište i da nadalje ispoljava spremnost da aktivno učestvuje u životu društva Detvan, zahvaljujući čemu se povećava ne samo kulturna svest, razvija talenat, lično bogaćenje, vredno iskorišćava slobodno vreme, ali i očuvava slovačko nasledje naših predaka.