Društvo

Deca najlepše obeleže praznike

Izvor: 
M.L./M.D. Čet, 08/12/2022 - 09:13











U prethodnim tekstovima serijala ,,Svet je igra” govorili smo o običajima Slovaka, Hrvata, Rumuna i Roma u kojima učestvuju i deca, a u ovom govorimo o srpskim običajima.

Deca aktivno učestvuju u mnogim pravoslavnim običajima i tako ih boje u najlepše boje.  S obzirom na to da nam se bliži januar, govorićemo o korinđanju, prazniku koji je karakterističan za Banat.

Za Badnji dan, 6. januara deca odlaze na korinđanje. Ovde moramo da kažemo da u Banatu korinđaju deca svih nacionalnosti i veroispovesti i tada obilaze pravoslavne domove.  Dolaze na vrata domaćina i pevaju im kratke, božićne ali i šaljive pesme.

Ovaj ritualni obilazak najmlađih po komšiluku naziva se korinđanje. Za korinđanje su karakteristične dve stvari, pevanje i darivanje. Deci se daju voće, razni sitni slatkiši, bombone i čokoladice, a u novije vreme i sitan nova ci drugi pokloni. Stari naziv korinđanje upotrebljava se u Banatu kada neko nešto ponavlja više puta, odnosno čavrlja. Najčešća korinđaška pesmica je: "Ja sam mali Pera, ujela me kera, za nogu, za ruku, daj mi gazda jabuku. Nekada korinđaši samo kažu: "Ja sam mali korinđaš, daj mi gazda šta imaš".

Anđela (6)  takođe, učestvuje i u pripremanju trpeze za Badnje veče. Tog dana se posti, pa se prave razne posne đakonije koje se kasnije dele drugoj deci.

- I u vrtiću nas uče o praznicima, o Božiću, o Uskrsu, Svetom Savi… Zajedno pravim s drugarima poklone i učimo pesme. Pripremamo i predstavu za Božić i Novu godinu, a isto tako kolače koje pravimo s mama nosimo u vrtić gde jedemo s drugarima – kaže Anđela.    

U starčevačkom naselju Šumice nekada su na korinđanje išle velike grupe dece, od po desetak mališana i obilazili su gotovo celo naselje. Poslednjih godina, grupe dece su manje.

- Za svu decu koja dolaze da korinđaju, prvo što moje komšije i ja uradimo jeste da upalimo svetla i širom otvorima vrata kapije. To je prvi znak za mališane da ih očekujemo. Deca uglavnom dobijaju mandarine, jabuke, kolače, bombone, slaniše…  Naravno, ukoliko nam dolaze unici ili deca prijatelja za njih pripremamo i posebne paketiće koje pored navedenog sadrže i igračke ili novu garderobu. Volimo kada deca dođu, kada pevaju pesmice jer su oni ti koji obeleže Badnje veče na jedan poseban način. Svi u komšiluku se radujemo korinđašima – priča Mira, Anđelina baka.      

Pored korinđanja za Badnji dan 6. januara, u decembru je još jedan praznik koji uključuje decu – Detinjci i on se obeležava 18. decembra,  tačno tri nedelje pre Božića. Na ovaj dan postoji običaj da roditelji rano ujutru, vežu svoju decu za stolicu na kojoj sede ili dok još spavaju u krevet. Nekoliko dana pre ovog praznika roditelji obično opominju mališane da će ih vezati i to je znak da treba da pripreme "otkup". Naime, običaj je da deca, kako bi platila “otkup”, daruju roditeljima sitne poklončiće, pa se vredni mališani potrude da “uštede” za te poklone (voće, bombone, čokolade, neke sitnice).

Vezivanje za Detinjce, ali i za Materice i Oce, koji se slave 25. decembra, odnosno 1. januara, ima simboliku- da učvrsti porodične veze, zadrži mir i slogu u kući i poštovanje, ali isto tako da opomene ukućane na vrlinu skromnosti. Za Materice deca vezuju mame, a za Oce tate i tada roditelji njima treba da ,,plate” da bi ih odvezali. Naravno, to može da bude i u novim čarapama, čokoladi, knjizi…

Svi praznici koji su obrađeni u ovom serijalu (u kojima učestvuju deca), imaju jasnu poruku – da su porodica i tradicija važni, da su praznici lep povod za porodično okupljanja, druženje, smejanje i učenje lepog ponašanja. To su posebni, svečani dani za sve.

U sledećem, poslednjem tekstu ovog serijala, razgovaraćemo sa etnolog Rajkom Grubić o svemu navedenom. 

*Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.








Marketing



Najnovije vesti