Dr Dušan Duda Stojić: Bitan je odnos između onoga ko leči i onoga koga leči

U izboru Fejsbuk grupe „Pančevci o zdravstvu u gradu“ čije glasanje pratimo, dr Dušan Duda Stojić proglašen je za najboljeg hirurga. Naš sugrađanin je lekar u Opštoj bolnici Pančevo.

Čini se da on od najranije mladosti nije imao dilemu šta želi da postane.

– Sa nekih sedam godina kad su me pitali šta ću biti, znao sam da ću biti lekar. Zašto – ne znam. Hteo sam da budem neuropsihijatar. Od petnaeste do devetnaeste sam pročitao sve od Talesa od Mileta do Šopenhauera i ništa mi nije bilo jasno. Kasnije sam na studijama to ponovio. Onda mi je bilo malo jasnije.

Ipak odluka da postane hirurg stigla je nešto kasnije.

– Na četvrtoj godini studija, čak se sećam i pacijenta posle saobraćajne nesreće operisan mladić pa je poslan u Beograd, profesoru je falio asistent i ja sam se „oprao“, ušao u rukavice, mantil i kad sam izašao iz sale to je bilo to. Rešio sam da budem hirurg. Hirurgija nije dijalektična, ona je metafizična. Iako hirurgija najčešće samo leči posledicu, retko leči uzrok. Kažu ljudi medicina je hirurgija, sve ostalo je sudbina.

Posle fakulteta počeo da radi u Domu zdravlja, bio je u par navrata u Nemačkoj, u Austriji i u Bahreinu, a već dugo je u Opštoj bolnici Pančevo.

– Nekako sam ipak ostao u Pančevu. Rođen sam ovde, peto koleno sam Pančevac. Ovo je najlepše mesto na svetu, tu postoji mesto gde se Dunav uliva u Tamiš.

Dobri lekari su lekari dvadeset četiri sata na dan.

– Ono što pravi razliku je to koliko si posvećen. U tome je razlika između običnih majstora, kalfi i posvećenih. Možeš i da radiš samo „hladne stvari“, ne ulaziš u rizike i svi su ti pacijenti uvek dobro. Ali ako hoćeš ozbiljno da se baviš, onda to zahteva dvadesetčetvoročasovni monitoring. Ti imaš i monitoring nad samim sobom. I dan danas ja svako veče odem u bolnicu, pošto svaki problem želim da čujem uveče. Navikao sam i volim da obiđem pacijente. I njima znači, vide da neko brine. Odnos između onog ko leči i onog koga leči je jako bitan. Čovek mora da je posvećen tome što radi, da voli to što radi i da zna to da radi.

U lekarskom pozivu ima i onih tužnih stvari.

– Kažu mi drugovi –  ti si se navikao na smrt. Čovek nikako ne može da se navikne na tuđu smrt. Postoje dva krucijalna događaja u životu. Jedno je rođenje, drugo je smrt. Ali nađete načina da sačuvate sebe da biste mogli nekom drugom da pomognete.Ozbiljno sam počeo da se bavim onkologijom onog dana kada mi je majka umrla. Nisam mogao njoj da pomognem, ali pomogao sam hiljadama ljudi. Rekao sam sebi ok, nisam mogao da pomognem onome koga sam najviše voleo, pomoći ću drugima.

U godinama koje su za nama, Dudu sam mnogo puta sretao, na sreću najčešće na fudbalskim utakmicama Dinama.

– Šezdeset druge sam prvi put otišao na utakmicu, a 93. godine su me zvali da budem lekar. A ja sam i igrao fudbal i posle bio fudbalski sudija. Kao sudija stigao sam do republičkog ranga, ali sam tada morao da odlučim da li ću da budem hirurg ili fudbalski sudija. Normalno, postao sam hirurg. Ali volim fudbal. Ni jedan kongres nije prošao da nisam iskoristio priliku da pogledam neku utakmicu u tom mestu. Ostala mi je želja da gledam Boka Juniors–River Plate. Obećao je sin da će da me vodi.

Dr Dušan Stojić je dobitnik i Novembarske nagrade grada Pančeva, najvišeg priznanja u gradu. Ipak kaže da mu je više nego drago što su mu je priznanje odala Fejsbuk zajednica.

Čini se da dr Dušan Duda Stojić od najranije mladosti nije imao dilemu šta želi da postane.