U iščekivanju konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u Gradu Pančevu

Fer plej i nezavisnost ili politički uticaj i protekcije

Pančevo, Čet, 21/01/2016 - 14:44
Ivana Predić

Prošle godine lokalna samouprava prekršila zakon

Privatizacijom RTV Pančeva Grad Pančevo prestao je da finansira rad te medijske kuće i zakonski izgubio pravo uticaja na medije. U skladu sa Zakonom o javnom informisanju, donetom u avgustu 2014. godine, lokalna samouprava će umesto finansiranja RTV Pančevo (prošle godine je izdvojeno je 55 miliona dinara iz gradske kase) imati obavezu da obezbedi sredstva za sve medije kroz sufinansiranje projekata od javnog značaja u oblasti informisanja, kao i kroz pojedinačna davanja. Ovakva praksa već je počela da se sprovodi u velikom broju opština u Srbiji, dok je Grad Pančevo raspisao javnu nabavku krajem prošle godine kada je okončana privatizacija radio-televizije. Međutim, ona zbog nepravilnosti nije realizovana. Prema podacima Nezavinsog udruženja novinara Srbije (NUNS) prošle godine konkursi su raspisani u 105 lokalnih samouprava, dok u njih 61 još uvek nisu. Od 105 lokalnih samouprava, 21 je u dva navrata imala programe za finansiranje medija, dok je Grad Sremska Mitrovica to uradio tri puta. 

U više od petnaest opština konkurs je raspisan za ovu godinu, dok se u Pančevu to još uvek nije desilo. Oprez ili neažurnost, teško je reći, tek poziva za medije još nema, a nepoznanica je pregršt.

Smena zbog propusta

Osim što znamo da je lokalna samouprava izdvojila 34.965.000 dinara za javno informisanje (33.300.000 dinara za konkurse i 1.665.000 dinara za pojedinačna davanja, od toga je 250.000 dinara preneto iz prethodne godine) sve ostalo je u magli. Još nije poznato kome će pripasti sredstva opredeljena za pojedinačna davanja, koja se prema članu 17. Zakona o javnom informisanju raspodeljuju odlukom rukovodioca organa nadležnog za poslove javnog informisanja. Ne zna se ni kada će konkurs biti sproveden niti po kojim kriterijumima će se novac dodeljijivati, a nepoznanica je i ko će biti članovi komisije koja će ocenjivati projekte.

Odgovore na ova pitanja pokušali smo da dobijemo od Milenka Pavlova, gradskog većnika za kulturu i informisanje. On je rekao da insistira na tome da konkurs bude što pre raspisan.

„Radimo na tome, ali moramo biti oprezni jer je projektno finansiranje medija za nas nešto novo i vrlo osetljivo”, izjavio je Pavlov.

On je dodao da lokalna samouprava mora biti oprezna, kako se ne bi ponovilo „neprijatno iskustvo”. Zbog tog „neprijatnog iskustva” ili „greške jedne službenice” prošlogodišnji konkurs za sufinansiranje projekata od javnog značaja u oblasti informisanja je poništen jer je prekršen zakon.

Naime, umesto konkursa Grad Pančevo je početkom decembra raspisao javnu nabavku za „nabavku medijske usluge – informisanje o radu Skupštine grada, skupštinskih tela, Gradskog veća i Štaba za vanredne situacije-radiotelevizijsko snimanje i emitovanje njihovih sednica”. Za taj posao obezbeđeno je pet miliona dinara. Međutim, kada su nadležni uvideli grešku, rešili su prvo da produže rok za dostavljenje dokumentacije, da bi 16. decembra doneli odluku o obustavi postupka javne nabavke. U obrazloženju odluke stoji da se tender ne može realizovati do kraja godine, te da se zbog toga mora obustaviti. Šta o tome misli Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, pogledajte u video izjavi u okviru teksta.

Milenko Pavlov je za naš portal potvrdio da je napravljen propust.

To je bila greška jedne službenice koja zbog toga smenjena sa tog mesta. Verujem da je slučajno previdela zakon, i meni je jako žao, ali je neko zbog toga morao da odgovara”, kazao je većnik za kulturu i informisanje.

On je dodao da je neiskorišćeni novac storniran i preusmeren u budžet za 2016. godinu. Na pitanje da li smatra da je sama sadržina konkursa diskriminatorska jer u nadmetanju nisu mogli da učestvuju svi mediji s obzirom da nemaju tehničkih mogućnosti da snimaju i emituju sednice skupštine (štampani mediji), Pavlov je odgovorio:

„Svi mediji su ravnopravni. Ko može da vrši prenose, taj će se i prijaviti. To mogu da budu mediji iz cele Srbije,a ne samo iz Pančeva”.

Povodom ovog slučaja kontaktirali smo i sa Miloradom Milićevićem, načelnikom Gradske uprave. On nije želeo da kaže da li je neko (i ko) zbog greške prilikom raspisivanja konkursa smenjen.

Ipak, nejasno je šta se desilo sa ostatkom novca predviđenog za javnunabavku jer je preneseno 250.000 dinara, a ukupno je opredeljeno pet miliona. Model da se novac dodeli RTV Pančevo je ipak pronađen i 21. decembra prošle godine ova medijska kuća dobila je novac u iznosu od 250.000 dinara na ime pojedinačnih davanja za autorski projekat "Emisije na jezicima nacionalnih manjina i TV paketi o Uskrsu"

Problema u oblasti javnog informisanja ima u mnogim gradovima širom Srbije. Tako je na primer za emitovanje jedne emisije televizija Studio B dobila 23 miliona dinara od ukupno 45 miliona koliko je opredeljeno za sufinansiranje medijskih sadržaja. I u drugim gradovima poput Novog Pazara, Kovačice, Nove Varoši, Kraljeva, došlo je do propusta u sprovođenju konkursa tokom prošle godine. Prema podacima NUNS-a Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres) reagovala je u 38 slučajeva kršenja propisa. U 16 lokalnih samouprava, zbog odbijanja nadležnih da konkurse usklade sa Zakonom i Pravilnikom, Koalicija nije predložila kandidate za članove komisija.

Članovi Udruženja novinara Srbije (UNS) predložili su da lokalne samouprave izdavajaju minimum dva odsto budžeta za medijske projekte, međutim mnogo opštine to nisu uslišile, a među njima je i Pančevo. Prema podacima UNS-a Žabalj je prošle godine bio jedina opština koja je izdvojila više od dva odsto iz svog budžeta za tu namenu.

Bez cenzure, molim

Da li će novim načinom finansiranja biti unapređeno javno informisanje i smanjen politički uticaj na medije još uvek nije poznato. Da li će kriterijumi za izbor projekata biti bazirani na političko-prijateljskom osnovu ili će se vrednovati kvalitet programa, neizvesno je. Da li će mediji biti više kritički nastojeni, a nosilac javne i političke funkcije biti, kako stoji u članu 8. Zakona o informisanju, „dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja”, teško je reći. I da li će konačno početi da se poštuje član 4. Zakona o javnom informisanju:

Javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri. Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu. Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija”.

I. Predić



Marketing

Najnovije vesti