ISTINOČEŽNJA: Petar Čavić

Ranije, samo sam čuo za njega. Kad sam odlučio da napišem veliki tekst o sestrama Čavić, Mimi i Nini, reprezentativkama Srbije u fudbalu, igračicama beogradske Crvene zvezde, njegovim ćerkama, bilo je neminovno da se bolje upoznam s njim. Već posle par rečenica, lako sam razumeo, preda mnom je čovek-vulkan, u svakom smislu. Priznajem, retko kad sam sreo čoveka sa takvom energijom. Prosto, on je jedan od onih kojima je 24h malo da obave sve što im je na umu.

Kako to? Objasniću. Pored redovnog posla, a reč je o veoma odgovornim dužnostima u NIS RNP, gde Pera istrajava decenijama, svakodnevno je, posebno u poslednje vreme, mada, čini mi se da je oduvek bilo tako, kao po nekom zavetu, uz pomenute ćere. One sada imaju mnoštvo obaveza, kao nikad pre, a tata, ne da mora, ali uvek je tu. Pored mezimica, on ima i sina Uroša, a njegovu suprugu, Draganu, posebno želim da istaknem, kao izuzetno obrazovanu i energičnu ženu, pritom, smatram je veoma važnom osobom u porodici Čavić, sve sa svojim obavezama u školama gde predaje fiziku, pa, plus-Taperver, pa onda ne čudi, kad kažem, Pera je čudo.

Gde smo se nas dvojica pronašli, brzo prepoznali? Mislim da se za obojicu može reći-važna stvarnost u našem životu je igra. U svakom smislu, a mi smo imali sreću da to prepoznamo, pa sad, po tim notama, samo nastavljamo, kad god da stanemo. Takođe, u junaku moje priče ništa nije skriveno. Uvek kaže šta misli, a strastvenost prema sportu, fudbalu najviše, usadio je svojoj deci, posebno čerkama, koje sada, htele-ne htele, samo šire taj oganj oko sebe.

Čavić je primer ljudskosti, a to tvrdim jer, zamislite vi, danas, u ovom našem okruženju, mestu življenja, zemlji, gde se više ne zna ko je i koliko podeljen, postoji čovek koji samo voli i širi pozitivnu energiju. Meni je to bila očaravujuća istina, koja krasi mog prijatelja. To vam je kao što nekog obučavaju da bude glumac, a neko se rodi s tim.

 Dragana i Pera, uložili su mnogo ljubavi i energije, da uspeju u nečemu, što želi da nam oduzme, „taj novi vrli svet“, šireći, navodno, slobodu kao ključni izraz u našem postojanju, a to je roditeljstvo. Nasuprot toj sili, Čavići su, u takvom zamahu uspešnosti, retko sam, tako nešto sretao. Podsećam, sa troje dece žive i odreda, uspešni su i to na najvišem nivou. Zato su, isto tako, dragoceni kao primer porodice, ne samo u tradicionalnom smislu, već one zajednice, koja ne živi za trenutak, već za večnost.

Patar Čavić ne krije emocije, a kad mu se dopadate,ili ono što radite, ne libi se da kaže, pozove, pohvali. Tako, lišen sujete, te bolesti odvajkada, potpuno zreo čovek: „Želi da njegovi atomi ostvare ono što njegova duša misli − da obistine ono što ona sa- nja“ što bi rekao Oskar Vajld, u svom kultnom delu – Slika Dorijana Greja.

Praštajte i dobra vam sreća

Kad bi me neko zamolio, u nekoliko reči, da opišem Pančevca, Petra Čavića, rekao bih – dobar i interesantan čovek. Ipak, on zaslužuje mnogo više, pa sam ga zato i uvrstio u galeriju ljudi, koji s razlogom pripadaju Istinočežnji.