ISTINOČEŽNJA: Radmila Railić Ristovska

Humani ljudi su meni oduvek bili u fokusu. Nacija koja ima takve osobe, kao svoj habitus, ne bi trebalo da brine za budućnost. A, u moderno vreme, da ga tako, nesrećno nazovem, baš oni nam vraćaju veru da ima nade za nas, za ono što je pred nama. Takva je dr Radmila Railić Ristovska, već dugo, lekar u pančevačkoj Opštoj bolnici, u Transfuziji krvi.

Prvo ću nešto lično. Kao tinejdžer, još uvek maloletan, sa drugarima sam jednog leta bio u Makarskoj, u Hrvatskoj. Reč je o kampovanju. Klinci, bilo nam je lepo, a ostali bez novca. Ostalo je još toliko da se vratimo kući. I, onda, neko se doseti, kako u kampu, može da se da krv, a to znači, dan duže na moru. Stadosmo svi u red, prevarismo tamo te ljude, da imamo bar 18 godina, ali, kupone za hranu, uredno smo dobili. Tada, nisam mnogo obraćao pažnju na sam taj čin, davanja krvi, ali, kako sam sazrevao, dobro sam razumeo, koliko je važna ta kultura davanja, pomoći.

Godinama kasnije, a već sam u JNA bio davalac nekoliko puta, upoznao sam junakinju ove priče. Koliko se sećam, prvi put je to bilo, kad smo svi mi, koji smo na bilo koji način radili u RTV Pančevo, učinili dobro delo. Zašto je uloga dr Railić Ristovske važna. Nije ugodno, za neke, sam taj čin, dok vam traže venu, da ne detaljišem, ali, tada na scenu stupaju lekari, poput nje. Kratka, uvodna priča, o značaju davanja krvi, o samom tom činu, jer, ne kaže se tek tako-naše malo, nekome je mnogo. Razgovor s njom, i za mene je bio lekovit. Ne zbog straha, već prijatonosti kojom vas obasipa, tokom razmene misli. Divna osoba na pravom mestu.

Tokom prošlih godina, nismo se viđali često, ali, gde god sam, ranije, radio, sad mislim na sportske klubove, u KK Tamiš ili RK Dinamo, organizovao sam da momci daju krv. Da me ne shvatite pogrešno, nisam ja zbog toga nikakav junak, već samo inicijator ideje, koju su prvi ljudi pomenutih sportskih društava, sjajno prihvatili. Bilo je i tad zanimljivo, već sam pominjao zašto, ali, uvek je doktorka bila sjajna i gostoprimljiva, u ustanovi u kojoj decenijama radi.

Još ću malo da je hvalim. Znate, kad ste deo specifične profesije, a lekari svakako to jesu, veoma je važno da ljudi osete poverenje. Što bi se reklo-ne postoji drugi put za prvi utisak. Zato je Radmila Railić Ristovska dragocena. Osmehom, lepom reči, približavanjem ovoj temi, darivanja, uspela  je da ličnim pečatom obogati i sve nas.

Sve manje dajemo, a očekujemo mnogo, na drugoj strani. Neće to tako ići, ne govorim samo iz ličnog iskustva. Humanost nas razlikuje, spaja, održava kao vrstu. Mislite o tome. Svakog dana nekome je potrebna pomoć. Trenutno, sve je uredu, ali za sekund, minut, dan, mi se možemo naći u sitiaciji kad nam je život ugrožen.

Zato je Radmilina misija nešto posebno. Da učini sve, kako bi nas vratila na dobar put, da shvatimo, samo deljenjem, možemo imati više.

Praštajte i dobra vam sreća!

Humani ljudi su meni oduvek bili u fokusu. Nacija koja ima takve osobe, kao svoj habitus, ne bi trebalo da brine za budućnost. A, u moderno vreme, da ga tako, nesrećno nazovem, baš oni nam vraćaju veru da ima nade za nas, za ono što je pred nama. Takva je dr Radmila Railić Ristovska, već dugo, lekar u pančevačkoj Opštoj bolnici, u Transfuziji krvi.