ISTINOČEŽNJA: Žaklina Mladenović

Kada sam pre nekoliko meseci, na drugom mestu, pomenuo Žaklinu, rekao istinu, da je marljiva, profesionalna i da je kao stvorena za rad koji obavlja u pošti, u Pančevačkom naselju Tesla, pomislio sam da normalan, pristojan svet, više nikog ne intrigira. Prevario sam se, jer su moje reči stigle daleko, a junakinja ove rubrike, pohvaljena je kao retko ko, od osoba koje pominjem u poslednje vreme.

Naravno, bilo mi je drago. Zato što sam svoje reči, pred vas izneo čista srca, jer, do pre nekoliko dana, nikada nisam ni zborio sa njom, osim onih, normalnih, par primerenih reči, kad stignete pred sam šalter: izvolite, hvala i doviđenja. Ipak, svaki put kada sam otišao, tamo gde radi, da nešto platim, podignem ili pošaljem, toliko sam bio zadovoljan, prosto, bude ti lepo.

Uglavnom je povika na ljude koji rade u bankama, pošti, ma svuda gde je potrebno papirološki nešto završiti, predati ili platiti. Često, generalizujemo, skloni smo da napadamo, čak, vređamo, te ljude, ne shvatajući, da, ipak, nije sve, uglavnom i nije, njihova krivica. Rade u, ne baš pravim uslovima, a mi, kao svet, ko zna iz kojih razloga, postali smo nesvet.

No, kod Žakline Mladenović nema toga. Ona ne daje povod da vam se „zameri“. Toliko je to spretna osoba, munjevita, kad pogledam njene druge kolege, ona vam, zaista, odaje utisak, viskog profesionalca. Biću iskren, poslednji u nizu sjajnih poteza, zapravo, nisam ja ni doživeo, već mi ćerka prepričava. Samo ću mali uvod da napavim. Naime, Jovana je otišla da podigne neki novac, ujedno, da se raspita, kako da otvoi račun, potreban, a nešto u vezi sa Studentkom praksom, koja će se odvijati tokom leta. Elem, kad je došla kući, rekla je: 

-„Tata, ova žena je sjajna. Toliko je ljubazna, kulturna, fina, da sam ja odlučila da otvorim račun kod njih“.

Tako, sad odem i ja, da joj najavim, kako će da se nađe u ovom mediju, našem 013 Info, u rubrici Istinočežnja, jer, ne samo da zaslužuje, već bi trebalo, svako malo, da je predstavljamo, ujedno, divimo joj se, na tako poštenom odnosu prema svom poslu i nama, koji je posećujemo. Nije joj bilo ugodno, kad sam joj rekao za svoju nameru, ističući- to sve normalno i ništa posebno.

Ipak, s obzirom da čitate ove redove, dobio sam njenu saglasnost, da je i šira javnost upozna. Mi, Teslaši, drugujemo s njom odavno, a saznao sam, ona radi već 22 godine. Dodao bih, istim žarom, uvek ljubazna, spremna da pomogne, nađe rešenje. Malo je, ne samo danas, takvih osoba među nama. Zato sam srećan što je Žaklina tu, naša komšinica.

Žaklina, osim što je sjajna, na radnom mestu, kao da ima još jednu misiju. Da, nas, sluđene, svojim ponašanjem i delom, divno preobrazi, ozdravi, ponovo nas učini ljudima.

Praštajte i dobra vam sreća!

Kada sam pre nekoliko meseci, na drugom mestu, pomenuo Žaklinu, rekao istinu, da je marljiva, profesionalna i da je kao stvorena za rad koji obavlja u pošti, u Pančevačkom naselju Tesla, pomislio sam da normalan, pristojan svet, više nikog ne intrigira. Prevario sam se, jer su moje reči stigle daleko, a junakinja ove rubrike, pohvaljena je kao retko ko, od osoba koje pominjem u poslednje vreme.