Ana Iris Filiposki Foto: privatna arhiva
Društvo

Mala Pančevka je odmah po rođenju reanimirana i od tada se bori. Sada ma 11 godina i još ne hoda, a mi možemo da joj pomognemo

Izvor: 
Blic Ned, 31/05/2020 - 20:14

Ana Iris Filiposki, jedanaestogodišnja devojčica iz Pančeva, od rođenja vodi tešku bitku sa posledicama kasnog porođaja zbog kojih još uvek ne može samostalno da hoda i govori.

Anina borba sa cerebralnom paralizom i epilepsijom je borba za život cele njene porodice, sestre i roditelja, prijatelja i stručnjaka koji veruju da je potrebno još samo malo da bi Ana pobedila. Postoji realna i ogromna nada da bi fetalne matične ćelije (FSC) koje bi Ana trebala da dobije u Ukrajini mogle u potpunosti da joj promene život. Ali, da bi uspela da napravi prvi samostalni korak, i sve ostale, i da bi poboljšala govor, Ana mora da ode na transplantaciju matičnih ćelija koja košta 30.000 evra.

Za njen prvi korak

Za operaciju porodica Ane mora da sakupi mnogo novca. Uz njih su humanitarne organizacije i ljudi dobre volje. Organizovane su akcije, međutim samo jedna terapija sa prevozom do Kijeva je 10.800 evra, a iznos za njeno lečenje i sve neophodne terapije u Ukrajini je 30.000 evra. Od 2017. do danas porodica je za Aninu borbu uložila sva nasledstva, pozajmice i kredite, ukupno 200.000 evra, ali sada kada je potrebno tako malo da Ana napravi prvi korak potrebna im je pomoć. Svi koji žele i mogu da im pruže podršku to mogu učiniti slanjem SMS koji sadrži 253 na broj 3030. Za slanje SMS-a iz Švajcarske potrebno je upisati human253 i poslati na 455. Novac se može uplatiti na dinarski račun 160-463449-30, devizni račun je 00-540-0001941.3 IBAN:RS35160005400001941358 SWIFT/BIC: DBDBRSBG.

- Moja devojčica čim je došla na svet u porodilištu je prvih deset minuta reanimirana i samo nekoliko minuta nakon rođenja hitno je prevezena na Institut za majku i dete. Od tog dana kreće svakodnevna borba, koja i danas traje. Ana je na fizikalne terapije išla i po dva puta dnevno u prvih godinu dana, provela je godinu dana u Budimpešti na tretmanima za decu koja imaju hipotoniju, bila je na dve operacije u Turskoj, uključena i u tretman iz Belgije poznat kao ABR i još mnogo različitih svakodnevnih terapija i raznih metoda - kaže za Blic majka Vladislava Filiposki.

Rad stručnjaka i tretmani su doveli do znatnih poboljšanja i, što je najvažnije, nema grčenje mišića. Ana mnogo bolje sedi, sve razume, ali hrabra, vesela i nasmejana devojčica još uvek nije napravila svoj samostalni korak i nerazumljivo priča.

 

- Voli da bude u okruženju druge dece, drugih ljudi. Voli da ide u gradski park, na kej kraj reke, kod bake i deke. Sve bi ovo Ana i sama rekla da može kao i njeni vršnjaci. Ali ne može. Najviše od svega bih volela da može da vodi sasvim normalan život - priča Anina majka.

Umesto da se raduje novoj ekskurziji sa učiteljicom i drugarima, Ana se priprema, zajedno sa porodicom, za transplantaciju.

- Ani su neophodne rehabilitacije, delfino terapije, logopedski tretmani, razvojni i fizikalni tretmani i sve to kako bi ona sutra mogla da trči sa svojim vršnjacima. U Kijevu u bolnici matične ćelije bi joj u rukama smanjile spazam za još 70 odsto, imala bi bolje korišćenje ruku i prstiju za 60 odsto, koordinacija bi se poboljšala 65 odsto, a držanje šolje bez prosipanja bi bilo bolje 44,9 odsto, motorika prstiju i ruku 62 odsto. Moja Ana nikada nije sama držala čašu. Koliko je to samo dobro, zamislite čak 44,9 odsto, pa neka i prospe - puna je nade i optimizma majka male Ane i dodaje da je statistika uspešnosti lečenja jako dobra.

Za po 50 odsto bi se Ani poboljšao rad nogu i koordinacija, a govor čak za više od 57 odsto. Ana bi mogla bolje da jede za skoro 60 odsto, a napadi bi se smanjili za 46 odsto. Ona bi konačno počela da živi normalniji život, kakav zaslužuju i ona i njena porodica.

 

Mišljenje ukrajinskih stručnjaka u koje svi polažu velike nade dodatno su motivisale devojčicu i njene roditelje. Nadu nikada nisu ni gubili, ali sada imaju ozbiljan razlog da za Anin prvi korak uloži još više snage.

- Da nije do sada uloženo toliko volje, ljubavi i novca, bila bi potpuno nepokretna u krevetu. Volela bih da moja Ana bude primer kako je neko uspeo da napravi iskorak i počne da hoda, da sve može da radi. Ona je i moj borac. Sanjam da je prohodala, da mi trči u zagrljaj. Ali, desiće se i to… već je vidim…




Marketing



Najnovije vesti