Društvo

Muzika je privatno vlasništvo, poštujte autorska prava

Pančevo, Sre, 09/12/2015 - 14:32
Mirjana Marić Veličković

Ukoliko planirate da organizujete neku manifestaciju ili događaj na javnom mestu koji uključuje korišćenje muzike, dobro razmislite da li ste ispunuli sve neophodne uslove i obaveze da to i učinite.

Muzika nije opšte dobro, i ne može se koristiti u bilo koje vreme i na bilo kakav način. Ona spada u privatno vlasništvo. Onaj koji je određeno delo komponovao je i isključivi vlasnik te muzike. On jedini može da raspolaže njome onako kako želi.

Nedostatak informacija često može da dovede do problema, posebno ukoliko ste neobavešteni o zakonskim propisima.

Zakon o autorskim i srodnim pravima, ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011) piše: „Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela. Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno.”

Neizvodljivo je da autori neposredno stupe u kontakt sa korisnicima i ugovaraju visine naknada za reprodukovanje ili izvođenje svojih dela, tako da u svakoj zemlji postoji jedna organizacija koja to radi u ime autora. Ovakve organizacije su neprofitna društva koja prikupljen novac distribuiraju autorima u vidu autorskih honorara.

Organizacija koja je u Srbiji ovlašćena da izdaje dozvole za javno korišćenje muzičkih dela i naplaćuje autorsku naknadu je Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije.

Povod za pisanje na temu o zaštiti autorskih muzičkih prava je posledica nepoznavanja uslova koje pojedinac, grupa ili organizacija moraju da ispune kada je u pitanju korišćenje muzike na javnom mestu. Jedno pančevačko udruženje, je organizovalo događaj na otvorenom na kojem je muzički sastav svirao tradicionalnu muziku (takođe zaštićenu autorskim pravima). Kako udruženje nije bilo upoznato da muzika nije besplatna ukoliko se koristi u javnosti, kao ni samom procedurom koju je moralo da izvrši pre samog događaja usledilo je iznenađenje visinom naknade koju je Sokoj zatražio.

Sokoj postoji već 65 godina. Kako Viši stručni saradnik za odnose s javnošću Marija Cvijanović kaže, manje je problema sa kršenjem autorskih prava bilo krajem 20. veka jer je tada bilo i manje korisnika. „Sada imamo preko 30.000 korisnika. Došlo je do transformacije imovinskih odnosa. Veliki broj ljudi je počeo da se bavi preduzetništvom i u toj tranziciji još uvek se nije izgradila svest da muzika spada u domen privatnog vlasništva.”

Obaveza svakoga ko koristi muziku na javnom mestu je da 15 dana pre samog događaja prijavi Sokoju dela koja će se na manifestaciji koristiti. Prijavljuje se lista pesama, lokacija i procena broja posetilaca najavljenog događaja. Postoje različite tarife koje su formirane na osnovu više parametara. Jedan od najznačajnijih parametara je geografska lokacija, jer platežna moć, odnosno standard ljudi nije isti u svim delovima Srbije. Negde je čak mesečna naknada jednaka visini cene jedne kafe u beogradskom kafiću, objašnjava Marija Cvijanović slikovito. „Naš cilj je da obuhvatimo što veći broj korisnika, a ne da cena bude toliko velika da ljudi ne mogu da je plate“, rekla je ona i dodala: „Muzika nije neophodna kao struja ili voda, ali se pokazalo da u velikoj meri pospešuje poslovanje.“

Oni kojima je muzika osnovna „sirovina“ za rad su pre svega TV i radio stanice. U elektronskim medijima muzika se korisiti gotovo uvek u najavi ili odjavi neke emisije, a često i u pozadini. Visina naknade koju ovi mediji plaćaju zavisi od zastupljenosti muzike u ukupnom programu. Ukoliko muzika čini 30 % redovnog programa, radio stanica plaća 2,5 % od ukupnog prihoda, dok za više od 80 % zastupljenosti iznosi 4,5 % od ukupnog prihoda. Tarife za interent radio stanice se dosta razlikuju u zavisnosti od vrste emitovanja. Za internet broadcast cene se kreću od 6.000 do 8.000 dinara u zavisnosti od zastupljenosti muziku u programu. Za TV stanice za 10 % zastupljenosti muzike plaćaju 2,2 %, a za preko 80 % taj iznos je 4,2 %. Kako 013info saznaje, Sokoj je od RTV Pančeva tražio 8% od svih sredstava koja su im uplaćena na račun. Ova kuća nije na to pristala, pa se oko toga sada vodi sudski proces.

Sokoj štiti dela svih žanrova (klasičnu, popularnu, narodnu i rep muziku). I za svako korišćenje dela, bilo kog žanra, potrebno je platiti autorsku naknadu. S obzirom da su neka dela veoma stara važno je napomenuti da ukoliko je prošlo 70 godina nakon smrti autora, muzika je slobodna za korišćenje.

Prema tarifnom sistemu Sokoja, vlasnik ugostiteljskog objekta, veličine 50 kvm, u prvoj zoni, u centru Beograda, na mesečnom nivou treba da plati autorsku naknadu za emitovanje muzike preko nekog od nosača zvuka u iznosu od 1.668,00 dinara. Vlasnik ugostiteljskog objekta, iste veličine, u tzv. devastiranom području platiće 334,00 dinara. Ukoliko su muzika izvodi uživo, korisnik je dužan da dostavi popis izvedenih dela do 15. u mesecu za prethodni mesec. Za klubove, barove i diskoteke je tarifa drugačija. Cena se formira na osnovu kvadrature. Na primer, za lokal od 51 do 100 kvm visina mesečne naknade koju plaća bar u Kačarevu iznosi 1800 dinara bez PDV-a. U Pančevu većina lokala plaća 50 dinara po kvadratnom metru.

Manifestacije koje se održavaju na javnom prostoru su mesta gde je frekvencija ljudi najveća, pa su tako i cene mnogo više. Za manifestaciju do 5000 posetilaca visina naknade je 9000 dinara, dok je za preko 30000 posetilaca naknada 45000 dinara bez PDV-a. Više informacija o kompletnom tarifnom sistemu možete pronaći na zvaničnoj stranici Sokoja.

Kompozitor iz Pančeva Ivan Aleksijević je za portal 013info rekao da Sokoj redovno ispunjava svoju obavezu te da se honorari isplaćuju dva puta godišnje kako je i predviđeno. „Da bi Sokoj isplaćivao honorare autorima neophodno je da oni prijave svoja dela. Ja sam na ovu listu uvrstio pedeset svojih kompozicija. Honorari za moje kompozicije, koje nisu komercijalne su manji nego honorari nekog autora koji ima veliki broj hitova”, rekao je Ivan i dodao:

„Ono što ja znam je da se visina honorara formira na osnovu listinga koji sadrži podatke gde su kompozicije bile objavljene, koliko puta i sl. Iako je bilo nekih kriznih trenutaka, Sokoj sada funkcioniše korektno i ja sam veoma zadovoljan našom saradnjom.”

Važno je napomeniti da ova organizacija nije ovlašćena samo od strane domaćih autora već ima više od 100 ugovora zaključenih sa autorskim agencijama širom sveta. U Srbiji rad ove organizacije prati Zavod za zaštitu intelektualne svojine.

Mirjana Marić Veličković



Marketing

Najnovije vesti