Novogodišnji intervju sa gradonačelnikom Pančeva

Šta je gradska vlast sve uspela da postigne u prethodnoj godini, kakve invisticije će stići u naš grad, koliki je značaj velike podrške koja dolazi iz pokrajine i koje mere se preduzimaju kako bi se smanjila nezaposlenost, neke su od tema o kojima smo razgovarali sa gradonačelnikom Grada Pančeva. 

013info: Koji su to najveći uspesi gradske vlasti na čijem ste čelu u 2017. godini?

Pavlov: Prvo, mi ni jednu godinu ne doživljavamo kao godinu samu za sebe. To je jako bitno. Doživljavamo ih kao godine u nizu. Svake godine se stvara ili se nešto konkretno uradi ili se stvaraju preduslovi za neke buduće investicije. Ono što bih 2017. godine ocenio kao kapitalno, je završetak Severne poslovne zone. Uvek imate dve vrste mera, neke koje su politički popularne i neke koje su ekonomski opravdane i od kojih nešto očekujete. Mi idemo na stratešku realizaciju projekata bez obzira što to u određenom trenutku ne izaziva neku političku popularnost, ali sigurno donosi rezultate. Za sve što smo preduzeli 2015, 2016. i 2017. gofineočekujemo rezultate 2018. godine. Konkretno sve preduzimamo u okviru strateških dokumenata jer jedino tako možemo to da isfinansiramo. Pančevo se poslednjih godina ozbiljno zadužilo pre svega da bi završilo Severnu poslovnu zonu, kao prvu zonu u gradu gde može da dovede investitore. Poznato je da je naš grad zanimljiva lokacija za investitore. Imali smo veliki broj interesovanja i to nas je navelo na zaključak da investiramo ozbiljan novac, što smo i uradili u protekle dve godine, i evo mogu da kažem da je Severna poslovna zona sa velikim stepenom završenosti i da mogu da dođu investitori. Prve očekujemo već u prvoj polovini sledeće godine.

Nedavno ste razgovarali s investitorima iz Izraela, da li je tema bila Severna zona?

– Ne, reč je o drugom projektu. Naime, budžet za 2018. godinu biće dovoljan za funkcionisanje grada. Ostaće socijalno odgovoran jer bez obzira na sva fiskalna ograničenja i pritiske mi nismo smanjivali nivo sredstava za socijalne programe. Ali istovremeno ne znači da budžet nije razvojan. U pitanju su tri stvari, prvi put ove godine dolazimo u sitaciju da ostvarimo značajne prihode po osnovu prodaje gradskog zemljišta. Imamo Severnu zonu i tu očekujemo velike prihode od prodaje zemljišta. Pored toga otvaramo i neke blokove za stambenu izgradnju jer postoji zainteresovanost investitora. U ovom trenutku mi ne možemo da zacrtamo koliki su prihodi, zato ih i nema u budžetu. Ali očekujemo da budu značajni, možda i do 500 miliona dinara. Kad tog priliva bude preusmerićemo ga ka nekim budućim gradskim investicijama. Drugo, krediti. Uzimali smo kredite 2015. i 2016. godine i od tih zaduženja ostalo je preko 500 miliona dinara investicija koje iz različitih razloga nisu realizovane. Menjala su se zakonska akta, Zakon o javnim nabavkama nekada zna da bude komplikovan u realizaciji pa sve traje mnogo više nego što planirate. Mi ćemo u 2018. godini do kraja po osnovu ugovora sa bankama i stepenu realizacije projekata za koje smo se zadužili da imamo investicije u iznosu od 500 miliona dinara. Treće, što je nama jako bitno je da smo sada doveli do same realizacije naš plan da se buduće velike javne investicije u gradu sprovode kroz model javno privatnog partnerstva, odnosno kroz učešće privatnog kapitala, a bez diranja budžetskih sredstava i dodatnog kreditnog zaduženja. E to je od razloga zbog koda su bili ovi ljudi iz izraelskog investicionog fonda jer su zainteresovani za finansiranje ozbiljnog projekta završetka kanalizacione mreže i izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda. Što je možda i najkapitalniji infrastrukturni projekat komunalnog tipa u Gradu Pančevu. Ali idemo u realizaciju četiri projekta u privatno javnom partnerstvu: kanalizacije, javno osvetljenje, završetak puteva i sistem daljinskog grejanja odnosno podizanje energetske efikasnosti u višeporodičnim stambenim objektima i supstitucija gasa sa biomasom. To su projekti koje razvijamo, a dva od četiri gotovo sigurno bi trebalo da zažive u prvoj polovini ove godine. Tu mislim da izgradnju mreže lokalnih puteva – što izgradnja gde puteva nema što održavanje i izgradnju nedostajuće kanalizacije.

Pomenuli ste ulaganja u Severnu zonu, a poznato je da je tamo do sada kroz direktna davanja uložemo oko 300 miliona dinara. Prošle godine prodata je imovina Staklare koja je bila u stečaju za sličan novac. Da se grad drugačije postavio mogao je da kupi Staklaru, kao što je kupio i vrtić na Kotežu 2, i da u Staklari Pančevo ima braunfild zonu.

– Ja sam to predlagao 2014. godine, a tada nismo postigli tu vrstu dogovora. U međuvremenu je već počela da se radi Severna poslovna zona tako da je posle kupovina Staklare izgubila smisao jer je grad već u Severnu zonu uložio ozbiljne pare. Teško bi identifikovali javni interes da ulažemo na dva mesta. Ali ja mislim da je sama kupovina imovine iz stečaja Staklare, restukturiranje Utva aviona od strane SDPR-a, stabilizacija Petrohemije i najavljene velike i veoma realne investicije u Rafineriji nafte Pančevo, pre svega u pogon Duboke prerade i Termoelektrani toplani – neverovatan investicioni potencijal grada Pančeva ne samo u pitanju novog zapošljavanja nego i po pitanju rak rane za sve nas, a to je pitanje ekologije. Posebno će investicije u Rafineriju poboljšati situaciju. A nama je drago da se pojavljuju i braunfild investicije. Jer čim je privatni kapital zainteresovan i izvršeno poslovno restrukturiranje trebalo bi da bude jasno da postoji biznis plan šta će da se radi sa tim. Šta god se radilo jako je bitno da to bude u funkciji. Onda to daje sasvim drugu dimenziju grada. Bitno je oživeti industriju kroz braunfild. Tužno je da jedna staklara bude napuštena i ne radi. Dobra vest za Pančevo je da se taj prostor Staklare aktivira pre svega privredno.

Spomenuli ste stabilizaciju Petrohemije i ulaganja NIS-a. Kakvi su odnosi Grada sa državnim kompanijama u Južnoj industrijskoj zoni, pa i sa Azotarom koju niste spomenuli?

– Odnos tih kompanija i grada zasniva se jednim manjim delom na našoj inicijativi, a mnogo većim delom kroz prepoznavanje partnerskog odnosa sa gradom od strane tih kompanija. Od nekih kompanija je to prepoznato, od nekih nije. Azotara je svojevremeno krenula u deo saradnje sa gradom pre svega kroz aktiviranje specijalne luke, ali je onda odjednom, ne bilo kojom našom konkrentom delatnošću, ta saradnja svedena na minimum. Ili jednostavno ne postoji. Mi nemamo ni elemenata ni upravljačkih kapaciteta da bi mogli da utičemo na tu saradnju tako da je to odluka Azotare. Ali ja se duboko nadam da će Azotara da prevaziđe sve poteškoće, odnosno da će kroz proces privatizacije ili dokapitalizacije u svakom slučaju pre svega da poboljša tehnologiju proizvodnje što je jako bitno za Pančevce. I da zadrži negde nivo zaposlenosti i da se značajnije aktivira što je za grad jako bitno. Saradnja sa Rafinerijom i Petrohemijom je zaista na visokom nivou. Petrohemija je još uvek u transformaciji pa se saradnja zasniva na tim principima, ali sa NIS-om je saradnja na nikad boljem nivou. To dokazuje i vraćanje programa stručne prakse i prve šanse gde je zaposleno ove godine preko 70 naših sugrađana. Evo imamo u vidu i da će u pogonu Duboka prerada naši sugrađani da nađu posao. Posebno izdvajam termoelektranu toplanu jer je to prva firma koja je osnovana u Pančevu i ovde posluje što je nama jako bitno. Pančevo su uključili u investiciju i ako nisu imali obaveza. Ostvarili smo kontakte sa firmom “Šangaj elektriks” koji će graditi TE-TO i ovde će zaista biti dosta kineskih državljana u naredne dve godine. Imaju otvorenu inicijativu za angažovanje naših kompanija i naših radnika, a pošto to nije njihova obaveza onda je rezultat naglašene društvene odgovornosti.

Nije sporno da se budžet Pančeva dobro puni. Ali neki poređenja govore da pančevačka prosečna plata počinje da zaostaje za platama u gradovima slične veličine. Utisak je da je to zbog toga što u Pančevu nema novog zapošljavanja.

– Za statistički vidljivo, novo zapošljavanje su potrebne investicije i to ozbiljne. I to je ono na čemu radimo. Mi zaista ne razgovaramo sa bilo kojim investitorima jer razmišljamo ekonomski. Da bi novac koji je uložen u razvoj Severne poslovne zone vratili moramo da ima potencijalnu radnu snagu za investitore na svom birou rada. Samo se tako smanjuje socijalna tenzija i vraća uloženi novac u našu sredinu. To nam je bitno ali tu dolazimo u susret sa ozbiljnim problemom disbalansa na tržištu rada. Imamo kao grad vrlo živu saradnju sa privredom i svakodnevno čujem primedbe što domaće što privrede sa strane da jako malo može da nađe adekvatne radne snage na tržištu rada. I to je problem. Zapitate se da li se zaista među 10.000 ljudi koji se statistički vode kao nezaposleni da među njima nema 50 ili 100 ljudi sa traženim kvalifikacijama. A odgovaraju nam da ih zaista nema. I zato smo zaključili da u narednim godinama zajedno sa drugim subjektima moramo da preduzmemo ozbiljne mere ka vraćanju u balans stanja na tržištu nezaposlenih. Odnosno da kroz elemente dualnog obrazovanja sarađujemo sa školama, zatim da izdvojimo i mnogo veći novac za prekvalifikaciju kako bi što više nezaposlenih bilo aktivirano. S druge strane veliko je pitanje i koji je broj ljudi od ovih 10.000 nezaposlenih u stvari našao posao u nekoj drugoj, sivoj zoni. Odnosno da su radno angažovani, ovde ili u inostranstvu, a da se vode kao nezaposleni. To je jedno osetljivo pitanje gde ne možemo isključivo na osnovu statističkog podatka da izvlačimo zaključke, ali radićemo na prekvalifikaciji. Pokušavamo sa nemačkom organizacijom GIZ da uđemo u ozbiljan projekat da ovde bude tehnološki regionalni centar, pomoći će NIS i naši privrednici, da ovde napravimo jedan centar gde će biti obuka potrebnog kadra za potrebe privrede koja posluje na teritoriji Grada Pančeva.

Pančevo i Beograd su blizu. Dnevne migracije su velike. Vidi li se kraj ove priče oko javnog prevoza. Pančevci očekuju da prevoz bude jeftiniji i efikasniji.

– Jako teško možemo da dođemo do jeftinijeg prevoza na to ukazuje nivo subvencionisanja pre svega ATP-a. Mislimo da su te cene ispod ekonomskih. Međutim fiskalni pritisci na lokalne budžete su posledica restrukturiranja dugo godina zapuštenih velikih javnih sistema. Jedan od njih bio je i železnica. I ona je ocenjena koliko sam upoznat kao subjekt koji je najbolje prošao za sada restrukturiranje, ali to ima posledice na lokalne budžete. Razgovarali smo sa Srbijavozom o mogućnosti da se ponovo uspostavi linija ka Pančevu koji su oni ocenili da je bila totalno ekonomski neisplativa pa su je ukinuli. Da bi ponovo uspostavili taj prevoz moramo sve da finansiramo iz lokalnog budžeta. Oni su dali neki predlog za trinaest polazaka na relaciji Beograd Pančevo, pričamo o liniji bez presedanja, što bi bilo od Pančeva do Batajnice, tražili su 80 miliona dinara za godinu dana iz lokalnog budžeta. Mi za sada razmatramo tu odluku. Nismo je stavili u predlog budžeta. I da smo je stavili njihova procena je da ta linija ne može da zaživi pre 1. marta. A mi do tada imamo priliku da uradimo nulti rebalans budžeta sa prenosom sredstava iz 2017. godine. Ali ozbiljno razmišljamo da probamo da vidimo kolika je ekonomska isplativost toga. U tom modelu prihode od karata bi ubirao lokalni budžet što znači da bi imali vrlo jasnu ekonomsku računicu koliki je promet, koliko to košta a koliko može da se naplati. Rizik bi bio na lokalnom budžetu, ali bi bar imali jasnu ekonomsku sliku da li je to isplativa linija ili ne.  Pogotovo sa kvalitetnom nadogradnjom bez presedanja u Ovči što bi možda povećalo broj korisnika ove linije, pa makar i dovelo do toga da uloženo bude opravdano kroz novac od prodaje karata. Što se tiče saradnje sa Beogradom mi smo uradili studiju o zajedničkom obavljanju komunalne delatnosti shodno memorandumu, ali nažalost naš predlog oko integracije tih autobuskih linija nije prošao na gradskom veću grada Beograda tako da ćemo morati sami da se bavimo unapređenjem ovog posla. Probaćemo da kroz povećanje broja polaza na ovoj liniji i korigovanje cene obezbedimo i veće prihode i bolje uslove za putovanje ka Beogradu.

Koliko ja pratim političku scenu nije bilo bolje saradnje sa pokrajinom nego ove 2017. godine. Pet stotina miliona dinara za bolnicu i još dosta novca je iz pokrajine stiglo. Kako ste to uspeli?

– Verujte tu nije bila potreba nikakva posebna veština. Nego očigledno da sa nivoa Pokrajine imamo potrebno razumevanje i da neko doživljava i Pančevo kao deo Vojvodine. Zaista ozbiljan novac smo dobili. Renoviranje bolnice je kapitalni projekat. Ali nije samo to, iz pokrajinskog budžeta je još obezbeđen novac i za popravku medicinski uređaja i neke koji su nabavljeni. A dobili smo značajna sredstva i za poljoprivredu što je jako bitno i to pre svega za izgradnju atarskih puteva. Kad kažem dobili, to je u stvari zajednička aktivnost jer učestvujemo po pola. Tu je i čišćenje kanalske mreže. Zaista smo dobili više nego ranije. Otprilike smo iz pokrajine dobili možda nešto manje od milijardu dinara. Imamo ozbiljnu najavu da će pokrajina ući u renoviranje socijalnih i zdravstvenih ustanova čiji je ona osnivač, a koje su u Pančevu. To bi se finansiralo sredstvima koja bi išla preko kancelarije za javna ulaganja. Nadam se da ćemo tako završiti i novu zgradu Zavoda za javno zdravlje, pre neki dan smo potpisali početne dokumente za renoviranje Gerontološkog centra, u svakom slučaju tu su u igri i Dom slepih i Spomenak i Dom Srce u Jabuci.

Građani se pitaju kada će moći da plaćaju malo manje račune za komunalne usluge, malo manje poreze i takse?

– Kad god gledam budžet ja se bavim prihodima. Pokušavam da na takav način formulišem rashode. Da oni imaju za svoju posledicu posle nekog broja godina povećanje prihoda. Projekti privatno javnog partnerstva bi trebalo da doprinesu da potrošnja osnovnih energenata u daljinskom sistemu grejanja bude manja. Pokušavamo da radimo javne investicije u komunalnom sistemu koje će da dovedu do jeftinije usluge. Moramo da budemo svesni da mi nekim uslugama nismo povećavali cenu. Recimo imamo kredit sa KFW-om koji je omogućio ove velike investicije u vodovod, a koje su kapitalne da sva naseljena mesta dobiju zdravu pijaću vodu, a taj kredit predviđa da se vraća iz sopstvenih sredstava Vodovoda. Čak su definisane i obaveze za povećanje cene vode. A Vodovod svo ovo vreme cenu vode nije povećavao. Tako da je pogled na cene relativan. A sa samim investicijama, odnosno povećanjem prihoda od poreza na zarade koji je jedan od glavnih prihoda našeg budžeta stvoriće se uslovi da se neki drugi prihodi smanjuju. Onda je moguće smanjiti neke druge prihode budžeta kao što je prihod od poreza na imovinu. Imamo i neka obećanja da će nam se transferi iz republike povećati 2018. godine, odnosno vrate na neki nivo koji smo imali, tada bi u tim okolnostima možda i stvorili potencijalnu mogućnost za smanjenje poreza na imovinu.

Velika priča ovih dana je ova solidarna pomoć za zaposlene u komunalnom sektoru. Isposlovana je na nivou Republike, a ovde se ostvaruje u skladu sa efikasnošću preduzeća. Zar nije apsurd da i direktori komunalnih gradski firmi uzmu solidarnu pomoć od 22.600 dinara?

– To je stvar koju smo dobili iz republike i kao takva mora da se realizuje. Ja sam sugerisao da se ta odluka ne sprovodi dok ne budu imala sva preduzeća operativna sredstva da to isplate. Obično dolazite u situaciju da oni koji najmanje imaju to ne mogu da isplate. S obzirom da nam je poslata neka vrsta opomene da to mora da se isplati ja sam svim javno komunalnim preduzećima dao neku vrstu neformalnog odobrenja da u skladu sa svojim finansijskim planovima isplate tu vrstu solidarne pomoći. Mislim da je samo malo nespretno definisan naziv jer po meni to nije tipična solidarna pomoć. Pre bi bilo da je to neka vrsta trinaeste plate. Solidarna ili socijalna pomoć bi trebalo da bude vezana za nivo plata. A svakako u tu solidarnu pomoć ne bi trebalo da ulaze direktori i rukovodioci, jer njihove plate nisu socijalna kategorija. Ali vidim najave da će se to i sledeće godine isplaćivati. Kako da kažem mi kao lokalna samouprava ne možemo na to da utičemo. Ali mi obezbeđujemo tokom godine sredstva za solidarnu pomoć i vrlo je jasno definisano kako se ta sredstva dele. Znači samo zaposlenima koji su ugroženi. Da li zbog svog socijalno statusa ili ne daj Bože zbog nekih zdravstvenih problema.

Koliko je stranačko zapošljavanje, ne samo u komunalnom sektoru, opterećenje, a koliko je prednost?

– Nikad nisam za tu vrstu stranačkog zapošljavanja. Uvek sam za to da najkvalifikovaniji ili najiskusniji ljudi treba da dobiju posao jer idemo ka tome da i taj komunalni sektor mora da bude profitabilan i da ne može više da bude socijalna kategorija, ali to zavisi od nekoliko elemenata. Imamo ograničenje pre svega mase plata i često imate situaciju da edukovan i stručan kadar napušta komunalni sektor ili da za taj nivo ličnih primanja ne želi da radi u komunalnom sektoru gde postoji velika odgovornost. Mi imamo tu sreću da kod nas postoji zabrana zapošljavanja i to je dobra stvar koju je Vlada Srbije uradila i nama učinila uslugu jer je sprečila stranačko zapošljavanje. Mi imamo zapošljavanje na određeno, do 10 posto, ali je to zaista jako malo. Tu zaista da bi sistemi funkcionisali, pa čak i da je stranačko zapošljavanje, gledamo da bude najkvalitetnije moguće da ne bi funkcionalno trpelo samo preduzeće. Postoji i racionalizacija broja zaposlenih. Podržavam ta ograničenja, jer negde nama na lokalu vezuju ruke, a tako i onemogućavaju negativne posledice stranačkog ili bilo kog drugog zapošljavanja.

Dodeljivali ste priznanja policajcu meseca, sada je i najhrabrijim vojnicima. Kakva je saradnja sa tim nivoom države i kakva je bezbednost u Pančevu?

– Pozdravljam brze akcije policije u otkrivanju svih negativnih dešavanja koja smo imali u prethodnom periodu. Evo imali smo i pre neki dan vrlo ozbiljnu akciju. Nalazimo se po mom mišljenju u jednom osetljivom momentu življenja. Imajući u vidu da nemamo i dalje neke jasno definisane moralne vrednosti, što je posledica onoga što nam se dešavala pre 20 i više godina, što sada dolazi na naplatu. Dosta je ljudi koji su sada roditelji, a nisu svojevremeno ni oni prihvatili neke etičke norme i moralne principe koji bi trebalo da prenesu svojoj deci i sa tim moramo da se izborimo. To je proces koji će proći, ali moramo da imamo aktivnu ulogu. I tu je najaktivnija uloga obrazovnog sistema, a onda sa druge strane i policije koja mora da pokaže da se ne isplati baviti se kriminalom. U suštini ja sam zadovoljan bezbednosnom situacijom u Pančevu. Ako i dođe do nekih pojava mislim da se dobro drži i pod kontrolom. I tu mi imamo dobru saradnju sa policijom. Mislim da smo jedna od retkih lokalnih samouprava koja ima bezbednosno savetovalište. Mislim da to ima preventivni značaj jer dosta ljudi ne želi preventivno da dolazi u zgradu policijske uprave. Verovatno postoji neka psihološka barijera. Ovo je osmišljeno sasvim drugačije. Znači mislim da naša policija i naš načelno bezbednosni sistem dobro drže situaciju pod kontrolom. I ono što je jako bitno ako, ne daj Bože, i dođe do nekih posledica pravovremeno reaguju i otkriju počinioce. Vojnicima smo dodelili priznanje jer su hrabro reagovali i spasili ženu. Regovali su i kao fizička lica, ne samo kao vojnici. Tako su pokazali kakav bi odnos svi trebalo da imamo prema pojavama koje se dešavaju oko nas. Trebalo bi da budemo malo familijarniji, malo bliži jedni s drugima, malo saosećajniji prema tuđim problema jer ko zna šta može i nama da se desi sutra ako ne reagujemo na neku negativnu pojavu danas.

Relativno je veliki novac koji Pančevo izdvaja za informisanje. Stiče se utisak da je od početka do kraja raspodela tog novca vaša odluka, jer vi imenujete komisiju, onda napravi predlog koga i koliko podržati a na kraju vi to i potpišete. Kako ste zadovoljni?

– Moram da budem krajnje otvoren, ako i po nečemu odlučujem najmanje odlučujem po ovom detalju i načelno nikad ne volim da budem najpametniji i da se predstavljam da sve razumem, a pogotovu ono što ne razumem i čime se u životu nikad nisam bavio, a jedna takva oblast je informisanje. Zato lokalna samoupravi i formira komisije, savetodavna tela, koje čine ljudi koji imaju iskustva u toj oblasti i koji vam daju određene preporuke. Meni je bitno da je zakonski sve ispoštovano. A onda uopšte kritički ne gledam prema odlukama koje donose savetodavna ili stručna tela već ih takoreći odmah realizujem. Mislim da Pančevo ima dosta izvora informacija. I da ima prilično realnih izvora informacija. I svaki čitalac ili gledalac, bez obzira na godine starosti, ili svoje političko opredeljenje može da nađe izvor svog informisanja. To mi je negde najvažnije. Na takav način sam identifikovao da i nastojimo da raspodelimo sredstva.

Pančevo je poznato po brojnim manifestacijama pa bi se moglo brendirati i kao grad manifestacija.  Pred Novu godinu bile su dve uporedo, istim povodom i obe gradske. Kako se to dogodilo?

– Manifestacioni turizam, ako možemo tako da nazovemo granu unutar turizma, je posebno razvijen u Pančevu. Mi imao preko 50 manifestacija bar desetak je vrlo dobro brendiranih i po njima je Pančevo poznato. Naše manifestacije su za širok spektar ljudi. Kako je došlo do ove manifestacije za Novu godinu, pa prethodnih par godina od kako sam ja ovde uvek imate nekog ko je nezadovoljan dešavanjima za Novu godinu. Većina ljudi misli da bi mi ovde trebalo da organizujemo ulični doček. Ja i ljudi sa kojima radim i donosim odluke mislimo da bi takva manifestacija bila suviše skupa imajući u vidu naš geografski položaj. Blizu smo Beograda, a to je metropola gde se svake godine organizuje doček, tako da dosta potencijalnih korisnika ovakve vrste manifestacije već unapred odluči da ode za Beograd. Pa smo mi negde gledajući ekonomski efekat, i želju da malo oživimo grad pred te novogodišnje praznike došli do toga da je ovo ekonomski najbolja varijanta manifestacije. To nam je pokazao i novogodišnji bazar koji je svake godine posećen. E sad smo odlučili da zadržimo novogodišnji bazar i da ga malo proširimo sa više tim gastronomskim običajima i događajima i da damo prostor da se Pančevcima predstave kulturno umetnička društva i domaći bendovi, da za svakog posetioca ima nešto. I da to traje jedno 6-7 dana. Svako ko dođe u centar moći će to da obiđe, da doživi i malo prazničnog duha evropskih gradova kroz te okićene kućice i muziku. Za jako mali novac mi ćemo imati dešavanje 7-8 dana pred doček Nove godine gde će svako naći nešto što mu se sviđa. Vreme će pokazati da li se to Pančevcima sviđa. 

Spomenuli ste da ne donosite sami odluke već da sprovodite politiku. Značajna tema u javnosti su pozicija i uticaj koordinatora SNS Branka Malovića.

– Sebe smatram ozbiljnim čovekom i ljude sa kojima radim smatram ozbiljnim ljudima tako da te neke priče različitih krugova zaista ne bih komentarisao. I sami ste primetili da ih ni u prethodnom periodu nisam komentarisao. Gospodin Malović je politički koordinator SNS-a i kao takav on zaslužuje svoje mesto u nekim aktivnostima i društvenom životu koji se odvija u gradu Pančevu imajući u vidu da je SNS preuzela takoreći 100 procentnu odgovornost za vršenje vlasti ovde. Ali gospodin Malović se, ja to vrlo dobro znam, isključivo bavi političkim delovanjem Srpske napredne stranke. I evo mogu da kažem po prvi put, ja nisam izlazio nikada iz tih okvira ali sada želim da podvučem da ja lično dugujem veliku zahvalnost gospodinu Maloviću za neki mir koji imamo u delu rukovođenja gradom. Znači ja zaista imam punu autonomiju odlučivanja uz normalno koordisanje od strane stranke, jer ja nisam izabran na neposrednim izborima za gradonačelnika od strane građana već su građani izabrali stranku, a ona meni ukazala poverenje. Znači svi mi, pa i gospoda Malović i Sušec, se krećemo isključivo u okvirima. Ja shvatam da nažalost mi nemamo preterano konstruktivnu opoziciju u lokalnom parlamentu. Ne vode se u gradskom parlamentu debate o pitanjima koja su od neposrednog interesa za život naših sugrađana. Nego opozicija više vodi brigu o nekim kuloarskim pričama pa mi je žao što je tako na neki način devastirano ime svakog od nas pa i ime gospodina Malovića. Ali, da kažem još jednom, podvlačim i tvrdim, nikada nisam imao nikakva negativna iskustva sa gospodinom Malovićem. Vrlo dobro znamo ko šta radi u ovom sistemu. I toga se držimo i međusobno se poštujemo.

Kakve su vaše lične ambicije? Prošle godine u jednom momentu kao da je bila priča u javnosti da ćete napredovati ka Ministarstvu poljoprivrede. Ove godine priča je da ćete ka Ministarstvu pravde čim se završi ovaj novi moderni kazneno popravni dom u Pančevu.

– Ja stvarno ne znam. Mogu samo da kažem da su te priče dolazile do mene i da sam bio iznenađen. I često sam bio u prilici da sa ljudima koji obavljaju te funkcije ničim izazvan vodim neke debate. Da ukazujem da ja sa tim nemam ništa. Mislim da su i to kuloarske priče, ili kako ljudi nekog doživljavaju, pa suviše lako nešto definišu. Nikada niti sam imao ponudi niti vidim svoju budućnost u tako nečemu. Ja sam doživeo veliku ličnu satisfakciju i izuzetno sam ponosan na činjenicu da sam gradonačelnik u gradu u kome sam rođen. U gradu u kome sam radio, proveo mladost, i evo živim život čoveka srednjih godina. I zaista za mene lično nema većeg ostvarenja od ovoga što ovde radim. Naravno da bih voleo da ovo bude mnogo efikasnije, da bude mnogo bolje, čak sam iz privrede došao sa ubeđenjem da to može da bude za kraće vreme mnogo efikasnije i bolje. Ali se onda ovde susrećete sa mnoštvom nekih administrativnih ograničenje za koje nisam ni mogao da znam da postoje dok nisam ušao u sistem. Radićemo na tome da povećamo efikasnost, dok sam ja ovde, i da možda izađemo iz nekih ustaljenih okvira koji su prihvaćeni u ovakvom vidu administracije. Pokušaćemo da izađemo svim izazovima u susret i da budemo ekonomičniji i efikasniji.

Za kraj razgovora, šta biste poželeli sugrađanima u novoj godini?

– Mislim da moramo da budemo bliži jedni drugima. To je nekako najbitnije. Mislim da ovo praznično veselje, radost ili ta energiju novog početka u stvari treba da nas negde vrati u to da je porodica i tradicija jako bitna. Jer ako cenimo porodicu kao instituciju, cenimo i komšije i šire okruženje. Mislim da bi bez obzira na razlike koje postoje među nama morali biti svesni da zajednicu i okruženje pravimo mi sami. E u tom okruženju mislim da bi trebali da budemo bliži, brižljiviji, blagonakloniji jedni prema drugima,a onda će sve biti lakše. Jer pamtim i neko vreme kada su ove vrline bile mnogo izraženije, a bila su mnogo teža finansijska vremena pa se ipak živelo nekako mnogo bolje. Mislim da treba da budemo više posvećeni jedni drugima, a sve ostalo će doći samo po sebi. 

Šta je gradska vlast sve uspela da postigne u prethodnoj godini, kakve invisticije će stići u naš grad, koliki je značaj velike podrške koja dolazi iz pokrajine i koje mere se preduzimaju kako bi se smanjila nezaposlenost, neke su od tema o kojima smo razgovarali sa gradonačelnikom Grada Pančeva.