Intervju - Vladimir Marić, direktor Gimnazije "Uroš Predić'' koja je dobila Novembarsku nagradu Grada Pančeva

"Ovo je nagrada za sve gimnazijalce"

Pančevo, Ned, 01/11/2015 - 13:31
Mirjana Marić Veličković

Dobitnik ovogodišnje  Novembarske nagrade Grada Pančeva je i Gimnazija „Uroš Predić“ Pančevo. Gimnazija “Uroš Predić” je osnovana 1863. godine u Pančevu, naredbom ratnog saveta u Beču. Prošle godine škola je obeležila 150 godina postojanja, a povodom ovog jubileja u promet je puštena i prigodna poštanska marka. Današnja zgrada izgrađena je 1888. godine i smatrala se za jednu od najsavremenijih tog doba. Jedan od mnogobrojnih poznatih učenika Gimnazije u Pančevu bio je i proslavljeni naučnik Mihajlo Pupin. Uroš Predić po kome škola danas nosi ime takođe je bio učenik Gimnazije. Direktor škole Vladimir Marić, ispričao je svoje utiske o nagradi i objasnio zašto se Gimnazija raulikuje od ostalih škola.

Po čemu se Gimnazija „Uroš Predić“ razlikuje od ostalih škola?

- Ima mnogo razlika, počev od toga kakav je program ove škole. Mi smo opšta škola i ne stvaramo stručnjake. Mi ne dajemo deci zanimanja, ali im dajemo opšte obrazovanje. Po pravilu kod nas dolaze deca koja ozbiljno razmišljaju da studiraju, jer posle završene gimnazije oni nemaju stručne kvalifikacije. To povlači činjenicu da našu školu upisuju jako dobri đaci. Kreativnost koja nastaje iz učenja se često ispoljava, kako u samoj nastavi koja su naša osnovna delatnost, tako i u nekim drugim stvarima koje jedna škola ne mora da ima, ali naša škola ima. Decenijama unazad smo vrlo aktivni u literarnim radovima, likovnim radovima, u pozorištu, filmu, a poslednjih godina i u muzici. To je postao svojevrstan pančevački brend. S druge strane dostižu se odlični rezultati na takmičenjima. Na državnim takmičenjima smo vrlo često imali pobednike. To stvara jedan duh koji nas drži vitalnim. Po pravilu naši đaci postaju viđeniji stručnjaci. Ima puno njih koji su u gradskoj vlasti, direktori nekih firmi, stručnjaci u zdravstvu, itd. Sa takvim rezultatima možemo mirno da se razvijamo, i da ne brinemo za budućnost.

Koje su to vannastavne aktivnosti u kojima se Gimnazija ističe?

- Ono što je najaktulenije ovih godina je naš hor. Jednostavno smo se u muzičkom smislu izdvojili. Svaka čast muzičkoj školi, njima je to delatnost. Mi smo nešto drugo, okrenuti smo više pop muzici. U Gimnaziju ne dolaze deca koja imaju dara za muziku, ali je oko 10 posto njih našlo svoje mesto u horu. Imamo i dramsku sekciju, koja trenutno radi nešto manjim intezitetom. Prošle godine smo učestvovali na svečanoj sednici povodom Dana grada. Biću neskroman i reći da smo ostavili jako dobar utisak. Čini mi se da su svi ljudi koji su učestovali na toj sednici bili barem zadovoljni, ako ne i oduševljeni time što su naši đaci odglumili i odsvirali.

Da li i dalje važi pravilo da je ići u Gimnaziju stvar prestiža?

- Ja mislim da je to i dalje važi. Mi nemamo problem sa upisom. Još uvek ne moramo da brinemo i ako je dece sve manje i manje. To predstavlja jedan opšti problem za sve. Naročito za škole, jer se to kod nas prvo oseti. Za upisu u Gimnaziju potreban je veoma dobar uspeh u školi i da se završni ispit uradi fino. Kada se dođe u Gimnaziju, deca su negde u obavezi da uče jer sa gimnazijom nemaju realnu šansu za posao. Naša deca se po pitanju učenja izdvajaju od dece iz drugih pančevačkih škola. Mada ima i u drugim škola izuzetnih đaka. Na primer, učenik Elektrotehničke škole koji je stigao do Međunarodne olimpijade iz fizike, što je neverovatan uspeh.

Koji su to projekti kojima će se Gimnazija baviti u narednom periodu?

- Ono što je naš najveći problem je sama zgrada. Ova zgrada je prelepa i svi je u Pančevu vole, išli ili ne išli u Gimnaziju, ali ona je je bila moderna pre 150 godina. Odavno ova zgrada ne ispunjava uslove koje bi jedna škola trebala da ima. Problem prostora je najveći problem koji imamo u poslednje 2-3 godine. Imamo isti broj učiuonica koliko imamo i odeljenja. U ovom trenutku svako odeljenje ima svoju učionicu, ali problem nastaje kada se odeljenje deli u grupe, za strane jezike i sl. Postoji projekat da se izvrši rekonstrukcija tavanskog prostora. Tu bi se dobio priličan broj kvadrata koje bismo mi iskoristili. To je dosta skupa stvar. Godinama nismo uspeli da dobijemo novac za tako nešto. Postoje i neke druge ideje. Magacin je dosta aktuelan. Adaptacija tog magacina je ušla u Akcioni plan Pokrajine. Grad bi voleo da se ta priča ostvari, ali postoji dosta formalnih problema, koji moraju nekako da se prevaziđu

Aktuan problem je vlaga u zgradi, koja se ozbiljno pojavila prošle godine nakon majskih poplava. Ove godine smo aplicirali na neke konkurse kako bi se izvršila izolacija zgrade. Bojim se da to može, ne samo da ugrozi zdravlje svih nas, nego i instalacije i da oslabi konstrukciju. Malo se plašim toga, jer je to posao koji traje, a za sanaciju je potrebno vreme. Mi nemamo šansu da zatvorimo školu na period od godinu dana.

Šta vi kao direktor škole smatrate da treba da se promeni u Gimnaziji i obrazovanju generalno?

- Ja imam mnogo želja da se mnogo toga promeni. Kada bih imao mogućnost da osmišljvam škole, sasvim sugurno bi škola izgledala mnogo drugačije, nego što izgleda naša Gimnazija i mnoge druge škole. Ono što je najveći problem u našem školstvu je preozbiljnost programa. Imamo s jedne strane vrlo velike ambicije, neki put pomislim da naša deca, kada završe Gimnaziju treba da idu da istražuju nepoznate delove kosmosa. S druge strane ta socijalna komponenta koja je u školi sve više izražena. Onda dobijamo jedan rascep gde moramo da učimo decu vrlo ozbiljnim stvarima, a s druge strane vrlo često moramo da menjamo roditelje. To jedno s drugim teško ide, i predstavlja jednu šizofrenu situaciju. Stojite na tlu, koje počinje da se cepa. Neki su uspeli da izdrže, neki su otišli, a neki propali. Ovde govorim o profesorima.

Mislim da bi veoma korisna stvar bila da se programi za sve predmete ozbiljno rasterete, jer mi i danas imamo situaciju da deca sve to primaju kao puke informacije. Učenje nije samo čitanje. To je samo prva faza. Uči se non-stop. I kada se ide na žurku, od kuće do škole razmišlja se o drugom Njutnovom zakonu, o tome kao se deli ćelija ili o tome kako se vodio rat pre nove ere. To su ti finalni koraci u učenju, kada vi bez ikakvih izvora sa strane jednostavno procesuirate informacije koje imate u glavi. Kada počnete da slažete svoju priču. To naša deca ne mogu da stignu od količine informacija. I niko ne vodi računa o njihovom uzrastu, šta je prirodno da ih zanima u ovom momentu.

Kada neko ima šesnaest godina jako teško će se zalepiti za Njutnove zakone ili klimatske pojaseve. Njih zanimaju neke druge stvari. Tako da bismo morali ozbiljno da porazmislimo i da te programe učinimo znatno prozračnijim, da se insistira samo na onim stvarima koje su zaista bitne, da deca znaju šta treba da zapamte iz nekog predmeta, čak i ako se ničim sličnim u životu neće baviti. Jer ako idete u Gimnaziju onda treba da steknete opšte obrazovanje. Treba od svega da se zna ponešto. Da bi to bilo moguće, moraju da se ostvare takvi uslovi da im se da dovoljno znanja, ali i ostavi nešto da oni sami, naravno uz pomoć profesora, shvate šta su temelji nauke, a šta su samo činjenice koje treba da znaju na kontrolnom. Te činjenice mogu zaboraviti sutra i zbog toga im se niko iz društva neće smejati ako ih ne znaju.

Da li ste ponosni što ćete vi primiti priznanje Grada Pančeva koje je dobila Gimnazija „Uroš Predić“?

- Nagrada nema nikakve veze samnom. Ja sam direktor četiri i po godine. To sugurno nije nagrada za ono što je Gimnazija postigla za to vreme. Kada bih znao da jeste, ja bih odustao da je primim. Ova nagrada je za sve nas koji smo decenijama unazad radili u ovoj školi, da li kao direktori, profesori ili bili samo đaci. Decenijama unazad smo svi pomalo dodavali na tu gomilu i sada se stvorila jedna već ozbiljna struktura koja se zove Gimnazija. To je zaista nagrada za sve nas. Ali ako je već tako ispalo, veoma mi je drago da ću ja primiti tu nagradu u ime svih nas gimnazijalaca, nas deset hiljada, koji smo prošli kroz ovu školu, da li kao đaci, profesori, ili jedno i drugo, što uopšte nije tako redak slučaj.

M.M. Veličković



Marketing

Najnovije vesti