RIBOČUVAR BRANISLAV DAILOV: Lopova na Tamišu sada mnogo manje i uglavnom kradu strujom

Već nekoliko godina ribočuvarska služba na Tamišu pravi istinska čuda u suzbijnju krivolova i, može se reći, da sada na ovoj reci ponovo ima dovoljno plemenite ribe.

Kako kaže jedan od ribočuvara, Branislav Dailov, to potvrđuju i mnogi pecaroši, jer je, recimo, šarana više nego babuške, koja se smatra invazivnom vrstom.

– Mnogi pecaroši se slažu da je neuporedivo više ulova nego ranije, a svi oni pošteni kojima je stalo do prirode, zadovoljni su novonastalim stanjem. I iz našeg ugla gledano, znatno je čistija situacija, iako nije sve završeno, jer neki se još uvek ne predaju, a i dalje ih je najviše na potezu oko Jabuke. Otprilike smo sve umanjili za oko pedeset odsto i, dok smo nekada u jednoj smeni nalazili na stotine metara mreža, sada to bude tek po nekoliko senkera ili isto toliko mreža na celom Tamišu. Lopovi su, u principu, ostali bez svih tih alata i uglavnom rade „na struju”. Mi ih uporno ganjamo, a oni, kada nas opaze, istog časa pobacaju te skalamerije u vodu. Čak smo otkrili i jednog inžinjera elektrotehnike koji pravi te aparate, iako se zna da posedovanje i prodaja predstavlja prekršaj, a korišćenje je krvično delo. To je i njemu savršeno jasno, jer na slici na svakom aparatu piše za koju je ribu. Naime, nije svaka struja za svaku ribu i nije svaki aparat za svaku vodu. Razlikuju se u odnosu na provodljivost, dubinu i u niz drugih stvari. Lopovi najčešće greše kada uzmu prejak aparat: krenu redom i uglavnom pobiju ribu kada zbog struje i grčenja mišića ribama pukne mehur i ostanu na dnu, dok one koje se samo ošamute isplivaju na površinu. Za to delo su najveće kazne i trenutno je u toku i više postupaka, a već ima i osuđenih – kaže Dailov.

Tamiška ribočuvarska služba ne radi samo na reci, već primera radi sprečava i nelegalnu vanpijačnu i uličnu prodaju.

– Zajedno sa inspektorkom za zaštitu životne sredine išli smo po tim mestima i obaveštavali trgovce da ne uzimaju takvu ribu. Tako da sada u ribarnicama gotovo da nema ribe od lopova i one ispod mere. Nije lako to sprečiti, jer najbolju cenu može da ponudi kradljivac, budući da nema troškova i nikom ništa ne plaća. Međutim, kada ih uhvatimo u nedelu, mi im oduzmemo ribu i posle toga ide prekršajna prijava. Zato se neuporedivo manje njih usuđuju da iznose ukraden ulov na ulicu. Radimo sve što možemo, pa i prekovremeno, a rezlutat toga je da ribokradica sve manje ili da su otišli na Dunav. Iako je ne tako davno bilo suprotno, najbitnije je da smo mi ovde postali lovci a oni lovina, pa se oni sada sklanjaju od nas. Ipak, još uvek ima napada poput onog nedavno kada su neki iz Borče krenuli na kolegu Olivera u Sefkerinu, ali je on uspeo da se odbrani, pa su mu u znak osvete polupali štopaljke – priča ribočuvar.

Branislav ovaj posao radi već dve godine, a pre toga je tri i po godine volontirao, maltene radio za džabe...

– Stekao sam vojničku penziju, pa sam imao od čega da živim. Voleo sam reku i često pecao na „prevodnici”, gde mi se dešavalo da na 20 metara lopov pregrađuje vodu mrežama. Tadašnji ribočuvar bi došao; nešto bi popričao s ribokradicom i vratio se nazad, dok je lopov nastavio posao. I to je znalo celo Pančevo. Inače, on je smeo da ode do železničkog mosta, a Jabuci ni prići. E, taj revolt me je ponukao da se priključim prijatelju Oliveru Adžiću u toj bespoštednoj borbi za očuvanje prirode. Prvo volontiranje mi je bila seča mreža, a već sutradan sam krenuo na vodu. I tako, posle nekoliko godina velikog truda i brojnih pokušaja osujećivanja, uspeli smo da dođemo do situacije da su profesori, koji su proveravali kakve ribe imamo na terenu, utvrdili da je na Tamišu mnogo bolje stanje – navodi Dailov.