Srušio se krov pod kojim spava devetoro dece. Porodica Banjaš iz Dobrice preklinje za hitnu pomoć!

Kao da situacija u kući porodice Banjaš nije već dovoljno loša, zimus im je oluja odnela deo krova. Zemljani zidovi, neravan pod, raspalo pokućstvo i isključena struja postali su samo sitni problemi u odnosu na pretnju da im se čitava kuća može srušiti!

Takve sumorne dane, ispunjene strepnjom, u Dobrici kraj Alibunara provode Milica (3), Nikolina (5), Marinela (10), Andrijana (12), Andrija (14), Sonja (16), Danijel (18) i Dragan (27) sa roditeljima Mirjanom i Radoslavom.

– Stisla nas je muka sa svih strana. Ovu kuću smo kupili pre 20 godina za 3.000 maraka. Imamo samo dve sobice, a struju su nam zbog duga isekli. Krov je već bio načet, a sada je oluja odnela još jedan deo, pa nam je veći deo kuće faktički potpuno otkriven – započinje priču otac Radoslav.

Banjaši nemaju kupatilo. Deca se od malena kupaju u koritu, a pomenuta oluja se pobrinula da više nemaju ni poljski toalet. Pao je!

– Ja bih mnogo volela da imam kupatilo! – poručila je desetogodišnja Marinela.

I ostalu decu su iz Humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“ pitali šta bi najviše voleli. Odgovori su se kretali od sobe za devojčice, preko sobe za dečake, do struje, ali kupatilo je zajednička želja svih!

Domaćin radi kad god neko zovne, kosi, seče drva, mada kaže da su dnevnice loše. Majka Mirjana, takođe. Radi sezonski, kopa u bašti, tu je kad god se nađe nekog posla. I najstariji sin pomaže po selu oko krava, pa preživljavaju nekako. Imaju još dvoje dece, ali su oni zasnovali svoje porodice. Najviše muke imali su sa sinom Dimitrijem:

– Morao je da operiše srce. Imao je neku rupicu i šum na srcu. Sada je dobro, ali ne sme da se zamara – priča Mirjana.

Šesnaestogodišnja Sonja već se ostvarila kao majka. Pre šest meseci dobila je malog Ivana o, kojem je, nažalost, prinuđena sama da brine sa svojima.

– Ostavio nas je njegov otac. Ima još svoje dece, pa nije u mogućnosti ni da pomogne. Šta da se radi, nisam tražila alimentaciju. Ivan je prevremeno rođen, bilo je pitanje života i smrti jer je imao izliv krvi u mozak, a i iz pluća su morali neki vazduh da mu izvlače. Sada zbog epilepsije mora ići na terapije i kontrole. Moramo da vodimo računa jako o njemu, samo zdrav da bude – ispričala je ova prerano sazrela devojka.

„Kako smo othranili svoju decu, tako ćemo i njegaˮ, dodaje baba Mirjana. I zaista, po deci se ne bi reklo da im bilo šta fali. Fino su vaspitani i, sem što su odgovarali na postavljena pitanja, reč kuknjave od njih se nije čula. Ono što im fali jesu bolji uslovi za život.

Svi spavamo na ova dva kreveta i dve fotelje koje razvučemo – rekoše nam, iako ostade nejasno kako uspeju svi da stanu.

Za mamu i tatu kažu da su najbolji na svetu. Majku smo još upitali kako izgleda spremati obroke za toliko njih:

Pa da znate da ume baš teško biti, ali pomažu ćerke. Mislim da pet hlebova dnevno pojedemo, samo nam na to ide 7-8.000 dinara mesečno.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokrenula je veliku akciju pomoći za porodicu Banjaš. Ovoliki broj dece i muke koje su ih zadesile iziskuju reakciju svih nas. 

Kao da situacija u kući porodice Banjaš nije već dovoljno loša, zimus im je oluja odnela deo krova. Zemljani zidovi, neravan pod, raspalo pokućstvo i isključena struja postali su samo sitni problemi u odnosu na pretnju da im se čitava kuća može srušiti!