Foto: Bambyle (wikipedia)
Društvo

Udruženje: Ugrožen park prirode „Ponjavica” kod Pančeva

Izvor: 
FoNet Sre, 20/01/2021 - 14:50

Udruženje "Zeleni most" pokrenulo je peticiju zbog zabrinjavajućeg stanja u parku prirode "Ponjavica" u blizini Pančeva, kojom traže da se hitno uradi izmuljavanje vodotoka Ponjavice i ukloni prenamnožena akvatična vegetacija, prvenstveno trska, kako bi se oslobodili podzemni izdani koji hrane taj vodotok.

Predstavnica Udruženja Teodora Marković objasnila je za FoNet da je reč o parku prirode treće kategorije, koji je značajan za stanovnike Banatskog Brestovca na čijoj se teritoriji nalazi, ali predstavlja i prirodnu oazu u Pančevu, „koji ne važi baš za zdravu sredinu“.

„Ponjavica nije močvara, niti jezero, već specifičan vodotok koji ima svoje sisteme punjenja. Postoje podzemi izvori koji hrane vodotok, međutim zbog mulja većina njih je zatrpana“, rekla je Marković u serijalu razgovora Vidokrug.

Ona smatra da je jedna od specifičnosti parka to što u njemu živi oko 100 vrsta zaštićenih ptica i zlatni karaš koji je strogo zaštićena vrsta ribe.

Predsednica Udruženja Sanja Marković rekla je da su peticijom, koju su pokrenuli krajem prošle godine, tražili uklanjanje akvatične vegetacije koja je prenamnožena u parku prirode, jer zbog nje dolazi do nedostatka kiseonika, koji dalje vodi do pomora riblje faune.

Kako je navela, prošle godine je rađeno poribljavanje Ponjavice, ali se, kada nestane vode, veći deo tog truda poništava.

„Veći deo tog ribljeg fonda je propao, kada se tok Ponjavice isušio“, objasnila je Marković i dodala da oni traže izmuljavanje da bi se otvorili podzemni izdani koji hrane vodotok, da bi se protok podzemne vode ponovo pokrenuo i Ponjavica počela da se puni novom vodom, jer nema površinskih pritoka.

Kako je rekla, Ponjavicu odlikuje to što se hrani podzemnim vodama, a sada ona izgleda kao „mrtvaja“.

Marković je ocenila da je Ponjavica zapušena zbog nanosa, ljudskog nemara i nekontrolisane upotrebe herbicida i pesticida, kao i azotnih đubriva koja ne utiču samo na bujanje u poljoprivredi, već i na bujanje biljnog sveta u vodi, što znači i algi.

Kako je objasnila, kada su tražili uklanjanje akvatične vegetacije, prvenstveno su mislili na trsku, koja je sastavni deo sličnih vodenih površina u Vojvodini, ali da problem nastaje kada se ona prenamnoži.

Trska je dobra za ptice koje se gnezde u njoj, poput velikog i malog trstenjaka, a tu se i odmaraju ptice selice, ali smeta vodenom svetu, jer uzima veliku količinu kiseonika, rekla je Marković, koja smatra da bi trebalo napraviti ravnotežu između prenagomilane trske, života u vodi i života na površini.

Zahteve iz peticije, prema njenim rečima, podržalo je 1.365 građana, posle čega je predata JKP „Zelenilo“, kao upravljaču, ali i Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Pančeva i pokrajinskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

Napominje da potpisnici ne gube nadu, iako ih je samo pokrajinska uprava uvažila, što je „malo poražavajuće“.

Predstavnice udruženja su ukazale i na dodatne probleme, poput šuta koji je ostao posle rekonstrukcije mosta u tom reonu, a koji je u jednom trenutku doveo do toga da je leva strana u odnosu na most presušila, pa je JKP „Zelenilo“ samo prokopalo mali kanal kako bi voda krenula.

Sanja Marković navodi da kvalitet vode nije dobar, da je nekada bio drugog i trećeg stepena, a sada varira između četvrtog i petog stepena, što znači da je reč o potpunom zagađenju i vodi koja nije za upotrebu, posebno što se velika količina otpadnih voda iz domaćinstava i iz septičkih jama uliva u Ponjavicu.

„Niko ne obaveštava ljude koji dođu na plažu u Brestovac i niko se ne seti da kaže ljudima da ne ukaze u vodu“, naglasila je Marković.

S druge strane, kao jedan od problema Teodora Marković označila je i asfaltiranje jedne ulice u granicama samog parka bez mera i uslova Zavoda za zaštitu prirode.

Atarski putevi ne smeju da imaju asfalt, već umesto toga mogu da se stavljaju kamene ili betonske kocke koje neće uticati na životnu sredinu, zaključila je Teodora Marković.




Marketing



Najnovije vesti