Danas je 8. mart ili Dan žena, praznik koji slavimo svake godine, ali koji je vremenom izgubio svoje pravo značenje. Iako je njegovo obeležavanje imalo sasvim drugačiji smisao, da slavi ekonomska, politička i društvena dostignuća žena, on je postao dan kada se masovno kupuje cveće, bombonjere i parfemi. Zato je pravi trenutak da se podsetimo šta Dan žena zapravo predstavlja.
Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena prvi put se javila u 19. veku, sa početkom industrijalizacije, kao i velike ekonomske ekspanzije. Teški uslovi rada uzrokovali su čestu pojavu protesta radnika, pa je jedan od takvih protesta zabeležen 8. marta 1857. godine u industriji odeće i tekstila u Njujorku, kada su prvi put žene protestvovale zbog niskih plata i loših uslova rada. Iako je protest prekinula policija, to ih nije sprečilo da osnuju sindikat i na taj način nastave da se bore za svoja prava.
Ovo je bio samo početak jer su se od tada ovakvi protesti dešavali svake godine, upravo 8. marta, od kojih je najmasovniji bio 1908. kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći skraćeno radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Samo dve godine kasnije na Međunarodnoj ženskoj konferenciji koja je održana u Kopenhagenu, na predlog slavene nemačke socijalistkinje Klare Cetkin ustanovljen je Međunarodni dan žena.
Ovaj dan obeležava se i kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici “Triangle Shirtwaist”, koji se dogodio u Njujorku 1911. godine, kada je poginulo preko 140 žena.
Prvi Dan žena se slavio 28.2. 1909. u SAD povodom deklaracije koju je donela Socijalistička partija Amerike. Dok su u Rusiji demonstracije povodom Međunarodnog dana žena bile su prvi stepenik ruske revolucije. Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feminstkinja Aleksandra Kolontai nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik. On se tokom sovjetskog perioda koristio za obeležavanje “herojstva radnica”. Praksu proslavljanja 8. marta kao praznika, prihvatila je i posleratna SSSR i njene saveznice, kao i tadašnja SFRJ.
Tridesetih godina neke države su prestale da obeležavaju ovaj praznik. Međutim, feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina. Za Međunarodnu godinu žene proglašena je 1975. godina, jer su tada Ujedinjene nacije počele zvanično da obeležavaju Međunarodni dan žena.
U našem gradu, ovogodišnje obeležavanje 8. marta počelo je u subotu kada je Ženska mirovna organizacija ŽMIG, održala radionicu u dvorani „Apolo” Doma omladine u okviru Ženskog dana, koji je proslavio dve godine održavanja u Pančevu. Parola 17. Ženskog dana bila je „Hoću platu, a ne ratu i kamatu”, a povod okupljanja 8.mart. Na ovoj radionici pričalo se o značaju obeležavanja ovog datuma, kao i o ženskim pravima i ženskom organizovanju.
Danas će na razne načine biti obeležen Dan žena u Pančevu, a ono što vam mi preporučujemo je svakako Osmomartovski bazar rukotvorina i domaće radinosti koji će trajati od 10 do 17h na korzou u ulici Živojina Mišića. Na ovom bazaru će se predstaviti brojna udruženja žena, inkluzivna udruženja i organizacije, preduzetnice i izlagači sa svojim proizvodima izrađenim na tradicionalan način, od prirodnih, pretežno domaćih sirovina i ručne izrade. Pored rukotvorina, biće izloženi domaći kolači, nezaobilazne štrudle, hleb i peciva i još mirisnih i ukusnih đakonija.
Zatim, Etne izložba Udruženje žena „Omoljičanke“ u prostorijama udruženja u ulici Svetog Save 1 u Omoljici. Udruženje žena „Omoljučanke“ bavi se tradicionalnim načina izrade rukotvorina, očuvanjem starih zanata, kulturne zaostavštine i razvijanjem seoskog turizma.
Biće održan i koncert povodom Dana žena od 18.30 sati u sali Muzičke škole „Jovan Bandur”. Na ovom nastupu predstaviće se sadašnji i bivši đaci solo pevanja prof. Ivane Josić, a kao gosti će nastupiti harmonikaši prof. Ramone Dimitrijević Balać. Na programu će biti solo pesme i arije V. A. Mocarta, P. I. Čajkovskog, A. Falkonijerija, A. Skarlatija i drugih kompozitora.