Izložba „Ponovno učitavanje stvarnosti” u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu

Izložba „Ponovno učitavanje stvarnosti” pomera pozornost na sadržaje iza kojih se nalazi nešto komercijalno, kao i manipulacija podacima korisnika

Istraživanje novonastale udaljenosti od realnosti, kao i mogućnosti njenog ponovnog sagledavanja u fokusu je 16. izdanja projekta „Nove tehnologije” i postavke „Ponovno učitavanje stvarnosti” (Reality Reloaded), u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu do 20. januara. Koncept izložbe, čiji autor je Milica Lapčević je uspostaviti otvoreni dijalog radova autora koji subverzivno i dinamički sagledavaju neke od fenomena upotrebe digitalne tehnologije. Koristeći je u skladu sa svojim poetikama, oni usmeravaju pažnju na predvidljive tokove transformacije neoliberalnog kapitalizma, koji kriju obećanje još veće količine slobodnog vremena u kome ćemo ostati predani korisnici korporativno oblikovanih sadržaja „zabave i umrežavanja”, a kojima se istovremeno ispituje tržište.

Kako mapirati preostale prostore za kreativno i slobodno ispoljavanje sveukupnih sadržajnih kapaciteta ljudskih bića. Kakva je zapravo naša distanca od realnosti, i koji deo našeg (antropocentričnog) identiteta nosimo sa sobom uranjajući u usavršene konvergentne tehnološke procese (ekstremno izvesnog) digitalnog univerzuma, pitanja su na koja svoj odgovor daje grupa autora koji blisko sarađuju, ali nisu umetnička grupa.

Publika tako ima priliku da vidi različita razmišljanja, kako se suočiti sa novom tehnologijom, a ne nasesti na njene proizvode. Tu su prizori svakodnevne realnosti Miloša Peškira, koji pomoću različitih načina prisustva gledalaca u galeriji, utiče na sliku. Specijalna gošća izložbe je Vesna Viktorija iz Kalifornije, koja šalje novi rad posvećen meteoritima i razmišljanju šta čini čoveka i njegovu suštinsku prirodu – da li je ona negde u vanzemaljskom prostoru, van ove planete na koju smo svi tako koncentrisani. Ovaj rad, nedavno ovenčan Nagradom „Global art” u Singapuru, prati set razglednica, uslovno rečeno, sa fotografijama meteora, dok na sajtu umetnice postoji aplikacija pomoću koje se može pratiti njihovo kretanje u kosmosu.

 Rad umetnice Maje Beganović bavi se meditacijom na drugi način – kako da dobrim mislima i dobrim emocijama napredujemo, skloni da se često posvetimo negativnostima, bez mogućnosti da se fokusiramo na nešto pozitivno. Vladimir Šojat problematizuje gravitaciju i tačku posmatranja, dajući gledaocu jedno osećanje nestabilnosti u odnosu na klasičan umetnički motiv pejzaža. Danica Bićanović razmatra granična pitanja identiteta umetnika, dok Nenad Jeremić, poziva gledaoca da putem aplikacije opiše jedno umetničko delo iz istorije umetnosti, a zatim predstavlja kakav odgovor dobijamo preko interneta, na gugl pretraživaču.

– Svi ovi autori su tu jer imaju kontinuitet u radu na umetničkoj sceni, bez obzira na to da li imaju neke druge poslove. Dakle, ono što ih odlikuje je kontinuitet i stalno izdvajanje iz vremena, velika posvećenost i nove produkcije, koje su sveže, zanimljive i aktuelne. Odgovor na pitanje, kako bi posetilac odavde trebalo da izađe jeste – sa meditativnim porukama, različitim od onih koje dobija svakodnevno na društvenim mrežama i internetu, kad je njegova pažnja usmerena na konkretne sadržaje iza kojih se nalazi i nešto komercijalno, velika prodaja i manipulacija podacima korisnika. Sa meditativnim osećanjima koja ako je moguće nisu komercijalizovana – kaže za „Politiku” Milica Lapčević, vizuelna umetnica i novinarka u kulturi.

Izložba „Ponovno učitavanje stvarnosti” pomera pozornost na sadržaje iza kojih se nalazi nešto komercijalno, kao i manipulacija podacima korisnika