Kultura

Kratka priča – prva liga

Pančevo, Čet, 28/05/2015 - 07:54

Misterija kratke forme i „Tajna crvenog zamka“ bile su u fokusu ležernog ali ozbiljnog razgovora 14. aprila u Gradskoj biblioteci, kada je promovisana istoimena nova knjiga pančevačkog pisca Vuleta Žurića. O zbirci priča, koja je objavljena pre dva meseca u izdanju „Lagune“, govorili su Jelena Angelovski, književna kritičarka i voditeljka ove večeri, Dejan Mihailović, urednik pomenute izdavačke kuće, i sam autor. Na „Tajni crvenog zamka“ Žurić je radio tri-četiri godine, a zbirka sadrži petnaest priča, pristiglih sa različitih strana i raznorodnih u mnogim pogledima. Mogu se podeliti na tri vrste – jedne su iz NOB-a, i u njima se autor potrudio da na zabavan način predoči neki istorijski podatak koji govori o tragedijama. – Druge su priče o piscima, zahvaljujući kojima imamo veliku književnost; o onima koji su stvarali uprkos svim nedaćama u kojima su živeli. U treću vrstu spadaju priče kojih ima najmanje, zato što najređe dolaze i najteže se pišu. To su one o intimnim trenucima ljudi koje poznajemo ili ne. One su mi najdraže jer sam u njima najbliži poeziji, makar u razmišljanju i ritmu pisanja – objasnio je Vule Žurić. Najvažnije i najdragocenije u „Tajni crvenog zamka“, prema mišljenju Jelene Angelovski, jeste prikazivanje ličnosti o kojima imamo zajedničko predznanje, a tu spadaju likovi iz pop kulture, istorijske ličnosti, muzičari, sportisti, političari… Kao najveću vrednost istakla je književne junake pisce, koji se pojavljuju kao lirski junaci, što je poseban tip junaka i deo intimnog čitalačkog prtljaga. Citirajući Andrića, Mihailović je kazao da se dobar pisac prepoznaje po tome što nas iznenadi nečim poznatim, a tu vrednost on zapaža u pričama Vuleta Žurića. Istakao je da autor majstorski slika ljude sa margine, probisvete svih fela, ružne strane života, a predstavlja i stvaraoce kao što su Andrić, Ćopić, Stanković, Crnjanski, Kočić, te na autentičan način čitaocima saopštava činjenice koje su svima poznate. Na pitanje šta povezuje sve te likove i ceo XX vek Žurić je odgovorio da je to Jugoslavija, „ona Jugoslavija koja nije prestala da se bavi nama“. On smatra da je to jedina „ozbiljna stvar koja nam se dešava, ali nema ozbiljne diskusije koja bi se ponovo o tome vodila“. – Što se tiče kompozicije knjige, nametnula su se dva okvira – tematski i vremenski, i oni su se srećno uklopili. Vremenski podrazumeva priču o Jugoslaviji, kada se i dešavaju sve priče, a tematski okvir sadrži priče koje na izvestan način odskaču od drugih – one o Crnjanskom, Andriću, o „Tajni crvenog zamka“, gde se parodira i govori o vremenu plutokratije, koje će nastupiti posle dolaska komunista na vlast. Vule je izuzetan parodičar, pisac koji šalje određene poruke, satirične, ironične, parodične, i mislim da je to drugo vezivno tkivo tih priča – rekao je Dejan Mihailović. Žurić je devedesetih ušao u srpsku književnost najpre kao autor kratke priče, te je tokom ove večeri govorio o tome koliko se pisanje ove forme isplati svakom stvaraocu, a najveća dobit se može zapaziti u njegovim romanima. On je naglasio da se priča nekada nametala kao „prva liga“ i da je ona bila i ostala „ozbiljna muzika književnosti“ u kojoj pisac nema prostora za grešku. Bilo je reči o detaljima, slikama, likovima na osnovu kojih Žurić gradi priču i na koji način širi prostor te kratke priče, kao i o autorovoj veri u poeziju i ulogu pesnika u širem kontekstu, ali i, kišovski rečeno, o kreativnoj napetosti između života i literature. Iako objavljivanje priča spada u poslovni rizik, „Laguna“ se osmelila da se okrene i ovoj proznoj formi i ponudila je čitaocima nešto drugačije na tržištu, jer kako je naglasio Mihailović, nije sve samo u novcu, već i u prestižu. Iz nove knjige Vuleta Žurića publika je čula dve kratke priče: „Paranoju u Las Mitrovici“ i „Elegiju za fildžan i daljinski upravljač“


Marketing

Najnovije vesti