Foto: riznicasrpska.net
Kultura

Pančevac Vasa Živković – sveštenik, pesnik i rodoljub

Pančevo, Sre, 31/01/2018 - 07:45
Gordana Bušin

 

Na današnji dan, 31. januara 1819. godine, prota Teodor Živković i Sofija Đorđević dobili su sina Vasu Živkovića. Najstarija srpska škola u Pančevu nosi ime Vase Živkovića, a pančevačka ulica Prote Vase Živkovića preseca Ulicu Svetozara Miletića, za koga je Živković napisao „Miletićevu pesmu“. Vasa (kršteno Vasilije) Živković školovao se u Pančevu, Sremskim Karlovcima, Segedinu. U Pešti je studirao prava i pisao poeziju na narodnom jeziku. Nakon Pešte, studije prava nastavio je i završio u Požunu (Bratislava, Slovačka). Potom upisuje i završava bogosloviju u Vršcu. Bio je veoma dobar poznavalac nemačkog jezika, pa je prevodio Getea i Šilera sa nemačkog na srpski.

 

Ah kad tebe ljubit ne smem,  

Drugu ljubit neću ja  

Mada krasom i divotom  

Ko Danica zvezda sja.  

Ti jedina moja jesi,  

Ti mi tuge vedriš noć,  

Mutnog oka pogled bistriš,  

 Bolnoj duši daješ moć. (Pesma „Moji jadi“, odlomak)

 

Nakon smrti Teodora Živkovića (1845) Vasa Živković postaje sveštenik Uspenske crkve u Pančevu, a iste godine oženio se Anom Hranislav. Pančevac Vasa Živković bio je sveštenik, pesnik, prevodilac, profesor srpskog jezika u Višoj realki u Pančevu. Veoma je cenio obrazovanje i veliku pažnju je ulagao u kulturni i duhovni razvoj Pančeva. Međutim, prota Vasa bio je izrazito nesrećan čovek kog nije pratila sreća u ljubavi. Prva mladalačka ljubav Jelena Kostić Lenka udala se za drugog, supruga Ana umrla je nakon tek deset godina braka, a potom kao udovac doživeo je da se druga njegova neostvarena ljubav – Jelena Matić Lenka, takođe, uda za drugog čoveka. Ovako to opisuje književnica i novinarka Mirjana Ćurčin u svojoj knjizi:  

Snaga njegovog talenta prvi put se mogla osetiti u čuvenoj pesmi Ljubopevac. Nastala je kada je 1839. godine došao na raspust u Pančevo i zaljubio se u Jelenu Kostićevu, čiji je nadimak bio Lenka. Ona je bila ćerka uglednog pančevačkog građanina Vićentija Kostića, a prva pesma koja je upućena ovoj mladoj devojci poznata je i do danas i počinje stihom Ti plaviš zoro zlatna... Ni povratak na studije u Požun nije ohladio ovu njegovu mladalačku ljubav. On joj u spomenar upisuje stihove koji izražavaju snažne emocije. Nažalost ova ljubav prema Jeleni Lenki Kostić nije se završila srećno. Lenka se početkom 1843. godine udala za Vasu Ćirkovića i otišla sa njim u Kovin da živi. Njena sudbina bila je tragična i ona je mlada umrla. („Sjaj građanske i umetničke elite“, Mali Nemo, 2003, str. 50)

Kao udovac, on je zavoleo Pančevku Lenku Matić, koja je bila udata, zatim udovica, i nakon toga se ponovo udala. Način na koji joj se obraća u pesmama nije naročito idealistički i poetski u starinskom smislu reči. U njima se ogleda strast i želja za slobodnim izražavanjem osećanja. Jelena Lenka Matić je bila udata za starog čoveka koji je ubrzo umro i ona se nakon četiri godine ponovo udala takođe za starca, Đorđa Popovića Steriju, rođenog brata čuvenog pisca Jovana Sterije Popovića. Venčao ih je, 4. jula 1859. godine, upravo Vasa Živković, čovek koji ju je iskreno voleo. („Sjaj građanske i umetničke elite“, Mali Nemo, 2003, str. 62)

Pisao je ljubavnu i rodoljubivu poeziju, a njegove najpoznatije pesme su Mladi Ranko, Ljubopevac, Kosovo, Moji jadi, Graničarska pesma (poznatija kao Rado ide Srbin u vojnike). Nekoliko pesama posvetio je Lenki Kostić i Lenki Matić. Nismo pronašli podatak koji potvrđuje da je neku pesmu posvetio supruzi Ani sa kojom je imao dvoje dece – Todora i Sofiju.

Portret Vase Živkovića uradio je Uroš Predić, njegov bivši učenik. Mihajlo Pupin, takođe njegov bivši učenik, pominje protu Vasu u autobiografiji „Sa pašnjaka do naučenjaka“, zbog zahvalnosti na ukazanoj pomoći na putu ka sticanju znanja.

Prota Vasa Živković preminuo je 25. juna 1891. godine u Pančevu, gde je i sahranjen. Nisu uspeli da ga dovoljno proslave. Nisu ga pokolebale pohvale sa svih strana, ni pisma prijatelja, ni pozivi i ponude redakcija. Završio je život bez najmanje želje za slavom – izjavio je Miloš Crnjanski, a zabeležio Siniša Kovačević.

 

 

 



Marketing

Najnovije vesti