PANČEVAČKI ČUVARI ROKENROLA: Božidar Krstić, bend Cenzura

 Legendarni pančevački bend Cenzura ponovo se okupio i sprema se za nastup na Pančevačkim danima rokenrola početkom septembra.

Kako i zašto, objasnio nam je Božidar Krstić, frontmen Cenzure zbog čijih psovki među stihovima je bez ostao bez najvećih priznanja početkom osamdesetih i koji je početkom 90-tih držao legendarnu Šumu – klub koji je generaciju mladih Pančevaca sačuvao od ludila devedesetih.

–  Sad kad si spomenuo „Šumu“, palo mi je na pamet da je moguće da u ovo ludo doba Cenzuru okupljamo iz revolta, zapravo, iz istog razloga zašto je i Šuma otvorena. Devedesetih je rokenrol bio u ozbiljnom nock-down-u, danas je on ozbiljno nokautiran, da ne kažem mrtav i valjda mi se to stanje ne dopada, pa bih bar da pokažem svoje nezadovoljstvo svirajući ga. Okupljanje Cenzure je ovog puta inicirao moj prijatelj i kolega Zoran Ilić, čijem sam se pozivu odazvao da odsviramo nekoliko svojih pesama. Tih je poziva bilo i prethodnih godina, ali, meni je bilo besmisleno da se okupljamo jednom godišnje i pri tom sviramo pesme koje su stare i po 40 godina. Ali, pošto je on jedan od retkih pančevačkih muzičara sa kojim imam odličan odnos i poštovanje (iako je i izmedju mog i njegovog benda bilo rivalstva, ono je uvek bilo pozitivno i inspirativno, za razliku od velike većine drugih koja nam je uglavnom na svakom koraku podmetala nogu), ove godine smo se okupili, a i uželeli smo se.

Boban kaže da je Cenzura poslednju svirku imala u  Apolu, 2017, na predstavljanju Vojvodjanske enciklopedije rokenrol bendova Bogice Mijatovića.

Ne krije zadovoljstvo da je u toj enciklopediji Cenzura predstavljena.

– Zahvaljujući „odličnoj“ organizaciji i „ljubavi“ prema Cenzuri, naša svirka se odigrala u dva časa posle ponoći, što je otprilike dočekala samo moja ćerka i nekoliko njenih tinejdžera, drugova i drugarica. Da ne grešim dušu i Bogica je bio tu i sve to stoički izdržao.

Klub “Šuma” , koji je u ludilu početka 90-tih prvo radio preko Tamiša, iza Šajke, a zatim i u tada devastiranom bioskopu Zvezda što je lokacija sadašnjeg Apola, sa nizom nastupa tadašnjih rokenrol dragulja značio je previše pančevačkoj mladeži.

– Što se tiče Šume, ideja je bila da napravim oazu za opstanak rokenrola i sve alternativne načine razmišljanja. Medjutim, čim se u gradu pročulo da se tamo skuplja 500 ludih klinaca, počele su da dolaze dežurne gradske bitange, policija, reketaši i ostali. Zarekao sam se da ću tu jednu sezonu izgurati do kraja, što sam i uradio, ali sam bio pljačkan više puta, prećeno mi je skoro svakodnevno, ucenjivan, ali, meni je bilo stalo da te ljude koji su tamo dolazili na neki način zaštitim od ludila koje je vladalo napolju, a taj prostor i muzika su nam to omogućavali, skromno 30 godina kasnije priča Boban.

Cenzura se za nastupe sprema u ludom kovid vremenu, a svirka je već početkom septembra. Interesovalo nas je šta su najveći uspesi Cenzure.

– Što se tiče uspeha Cenzure, ja mislim da je najveći uspeh to što puno ljudi dodje i kaže: „Ona stvar „Ako se probudim“ je stvarno vrh“, ili „Frigidno vreme“ vam je pesma za sva vremena“. Moji vršnjaci pamte i znaju mnoge moje pesme, a, bogami i mladji. Uglavnom, najveće zvanično priznanje je trebalo da dobijemo na Zaječarskoj gitarijadi, 1982. (ili 1983), bile su spremne diplome za najbolji bend i najbolju kompoziciju, ali, pošto ja nisam hteo da izmenim stihove jedne svoje pesme, tačnije, uživo smo je otpevali u „originalu“, iako nam je to strogo zabranjeno, sve nagrade su povučene i bačene u djubre pored reportažnih kola Radio Beograda, koji je to sve uživo prenosio u emisiji „Veče uz radio“, otkriva Božidar deo duha osamdesetih godina.

Kaže i da je Marjan Karan, koji je tada bio urednik zamalo dobio infarkt.

– A onda je malo falilo da me prebije. Nažalost, nešto kasnije je i umro i bez obzira na sve, njemu je bilo stalo da nam pomogne, jer je valjda tu video nešto. Ali, kad mi je doveo na sastanak Asima Sarvana i predložio mi da pravim pesme kao što je njegova „Mira“, ili, „Dodirni mi kolena“, Zane, meni je bilo jasno da od tog posla nema ništa. Čovek je balansirao izmedju kuminističkog uredništva i buntovnog rokenrola i tu sreće nema. Pri tome je Džoni Štulić već uveliko prozivao i psovao sve živo. Kad sam mu to i rekao, odgovor je bio: „To može tamo, u Zagrebu, ovde ne!“, seća se Božidar.

Na kraju kaže da su Cenzuri bile najvažnije bile žive svirke.

– Imali smo ih puno, tada smo svirali isključivo svoje pesme i svuda smo bili super primljeni, kaže on.

Cenzura će nastupiti 2. septembra na „Danima pančevačkog rokenrola koji će se održati  na platou ispred Kulturnog centra Pančeva.

Kad ste već ovde pogledajte i program „Dana pančevačkog rokenrola“:

Četvrtak, 2. septembar:

• Gitarta, Boris & Damjan – mladi naraštaji
• Sample text – mladi bendovi
• Cenzura – asovi r’n’roll-a
• Kreativni nered – asovi r’n’roll-a
• Bend Dvesto plus – veterani

• Mihajlo & Friends- mladi naraštaji
• Šangri-la- mladi bendovi
• Magacin – asovi r’n’roll-a
• Rezervni Plan – asovi r’n’roll-a
• Panch band- veterani