Da li je pravo vreme da Pančevci „okrenu novi list”?

Kraj stare i početak nove godine često je propraćen rečima „naredne godine okrećem drugi list“. Mnogi od nas doneće čvrste odluke u vezi sa navikama, zdravljem, poslom. Neki će „od sutra“ prestati da puše, drugi početi da uče. Lifestyle 013info istražuje za koje odluke Pančevci najčešće daju reč sebi da će ih ispuniti, kako ih usklađuju i koliko su dosledni u njihovom ostvarenju.

Šta želimo i koliko su nam želje (ne)realne?

Bilo da ste od onih koji beleže svoje planove u glavi ili na papiru, ili pak spadate u grupu ljudi koji se prepuštaju spontanom ritmu života, imali ste sigurno potrebu da katkad sumirate urađeno, preispitate mogućnosti i napravite skicu za nešto što sledi.
Onda, kada se pomalo stiša pretpraznična euforija i kada poslednji dani u decembru najavljuju „novi početak”, bar onaj u kalendaru, mnogi od nas i na svoj način zaokružuju sve ono prethodno, iza sebe.
O uspehu i neuspehu, lošim okolnostima i dobrim šansama, dužnosti prema sebi i drugima, o svemu što smo uspeli ili nismo da  „upakujemo” u 365 dana, najčešće razmišljamo kada ispraćamo  još jednu godinu za nama.

Kako najčešće biva, da nismo ispunili sve ono što smo zacrtali ili se bar nadali, predstojeću godinu često vidimo kao novu šansu da završimo započeto, ili uradimo nešto sasvim novo.  U koraku sa ovakvim razmatranjem sopstvenog delanja, često ide i izražena samokritičnost, potreba za promenom i radom na sebi, što je svakako dobro. 
Međutim, da li takva motivacija uvek vodi dobrim rezultatima ili može prerasti u idealizovanje i preceniti mogućnosti u postizanju ciljeva?
O odlukama u novoj godini, kao novom početku, za Lifestyle 013info govori Zorica Dević, psihološkinja.

Zorica Dević, psihološkinja

– Novogodišnji praznici  imaju ritualan karakter i većina ljudi  ima potrebu da rezimira godinu koja prolazi, kao i da sebi poželi da naredna bude uspešnija, kvalitetnija i ispunjenija od prethodne. Za neke je to nova prilika da zakorače stepenicu više na lestivicama ličnog rasta i razvoj, trenutak  za novi početak, da sebi obećaju da će se se rešiti loših navika, a steći nove, konstruktivnije. Za vreme praznika, sa puno entuzijazma, ljudi  donose čvrste odluke, postavljaju  vlastite ciljeve i želje, ali takve odluke najčešće nemaju koncept stalnosti, neretko su prisutne neko vreme i nedovoljno dugo da počnu da se sprovode u delo, ističe Zorica.

Ona podseća da je dobro to što i same izjave da želimo nešto da promenimo, ukazuju da smo mentalno svesni potrebe za nečim novim, drugačijim. To predstavlja rezultat introspekcije i svaka promena proizilazi iz nas samih, a da bi se desila, potrebno je izaći iz zone komfora, što možemo postići samo ukoliko nam je jako stalo do nečega i ako se dovoljno trudimo. 
Posvećenost, upornost, doslednost, samopouzdanje i odlučnost, Zorica navodi kao presudne osobine ličnosti od kojih zavisi koliko će osoba napredovati u realizaciji  postavljenih ciljeva i planova, na koje presudno ne utiču spoljni faktori, već pre svega  stepen lične želje, što oblikuje krajni rezultat.
Pored ovih osobina, ona izdvaja i preuzimanje lične odgovornosti u postizanju ciljeva, kao izuzetno značajnu karakteristiku ličnosti. Takve osobe, u situacijama kada ne uspeju da ispune očekivani rezultat, neuspeh ne pripisuju isključivo spoljašnjim faktorima, već ulažu dodatnu energiju i  istrajavaju u svojim namerama.
S obzirom da je ulazak u novu godinu mnogima pravi povod da postave sebi nove izazove, bitno je i uspostaviti ravnotežu u procesu usmeravanja ponašanja ka određenom cilju.

– Veoma je važno, pre svega, proceniti cilj ka kome težimo kao pozitivan, realan, ostvariv, za motivaciju je nužna  procena verodostojnosti postizanja tog željenog uspeha, kako bismo izbegli  razočaranje. Šansa da promenimo život i uradimo dobre stvari za sebe, dolazi svakodnevno,  pa i za vreme novogodišnjih praznika. Ono što je odlučujuće su snage pojedinca i njegova spremnost  na promenu, sve se svodi šta je naš izbor, zona komfora ili zona razvoja, zaključuje Zorica.

Dobra kondicija i pozitivne misli

Pored planova za unapređenje i rada na sebi u emotivnom, duhovnom, poslovnom, materijalnom smislu, jedna od neizostavnih novogodišnjih odluka i odavno poznatih, pogotovo ženskoj populaciji, glasi: Moram da smršam.  
Ovakva odluka, koja neretko zvuči kao imperativ samom sebi za postizanje efekta u što najkraćem roku, često budi zablude ili čak premašuje očekivanja. Kao i svaki drugi, i ovaj cilj zahteva, pre svega volju, posvećenost, vreme i istrajnost. Smršati „preko noći” nije moguće, ali bavljenje fitnesom koji nudi bogat program različitih vidova vežbanja, svakako dovode do željenog cilja.
Poznato je da vežbanje ne predstavlja nužno samo fizičku promenu, već utiče na zdravlje celog organizma i upostavlja psihofizički balans. Aktivno treniranje predstavlja odličan stimulans za uspešno funkcionisanje i na drugim poljima jer stvara fleksibilniji pristup u rešavanju problema i prepreka.

O tome, kako se žene odlučuju i na koji način se prilagođavaju ovakvom stilu života, razgovarali smo sa instruktorkom fitnesa, Zoricom Jovanović Ranković.

– Kroz svoj rad primećujem kod ljudi veću zainteresovanost i želju za treninzima i aktivnijim životom kao novogodišnjom odlukom, jer žele promene na bolje, a ja svojim primerom, trudom i radom želim da i njima prenesem svoju životnu filozofiju, a to je da budeš bolja verzija sebe uvek, zaključuje Zorica.

Zorica Jovanović Ranković, fitnes intruktorka

Programi vežbanja, kao što je Zumba, u kombinaciji sa latino plesom, dodatno podstiču motivaciju čineći treninge uzbudljivim i zanimljivijim. Tu su i treninzi koji su inspirisani jogom, taj čijem i pilatesom, treninzi snage BodyPump i BodyBalance, koje Zorica izdvaja kao one koji daju brze rezultate i iza kojih stoji nauka. 
Iako postoji nešto jači metod vežbanja, koji ubrzava proces promene fizičkog izgleda, ritam se mora održavati.

– Za postizanje bilo kakvog efekta, mora da postoji kontinuitet u vežbanju, obim i intenzitet, da bi došlo do  adaptivnih promena u organizmu. Da biste bili zravi, lepi, zgodni, dobro raspoloženi, potrebno je najmanje 3 puta nedeljno da vežbate i to najmanje 1 sat ili svaki dan po 30 minuta, podseća Zorica.

Novogodišnje odluke su tradicija skoro dvostruko starija od hršćanstva, što pomaže da se objasni zašto su tako ukorenjene u našoj kulturi. Najranije zabeležena novogodišnja proslava bila je pre 4.000 godina u drevnom Vavilonu, a te svečanosti su bile poznate kao Akitu festival, u okviru kojeg su Vavilonci davali obećanja da će uskladiti svoje živote s bogovima. Koncept novogodišnjih odluka sada je popularan deo zapadne kulture, ali prema nekim istraživanjima, samo 40 odsto ljudi se pridržava svojih odluka do sredine godine. Možda biste ove godine vi mogli biti ti koji se svojih odluka pridržavaju do kraja godine?

Kraj stare i početak nove godine često je propraćen rečima „naredne godine okrećem drugi list“. Mnogi od nas doneće čvrste odluke u vezi sa navikama, zdravljem, poslom. Neki će „od sutra“ prestati da puše, drugi početi da uče. Lifestyle 013info istražuje za koje odluke Pančevci najčešće daju reč sebi da će ih ispuniti, kako ih usklađuju i koliko su dosledni u njihovom ostvarenju.